Побуна лојалисте

У филму „Поштена игра”, заснованом на истинитим догађајима, Шон Пен тумачи лик Џозефа Вилсона, америчког дипломате који је 2002. отишао у Нигер како би проверио тврдње да Садам Хусеин из ове земље покушава да набави уранијум за атомску бомбу. Затим је јавно оспорио наратив Бушове администрације у тексту за „Њујорк тајмс” под називом „Шта нисам нашао у Африци”. Више од две деценије касније, историја се не понавља дословно, али је ситуација слична: поново је реч о спорном рату, овог пута против Ирана, и поново је у фокусу један Џо.

Како је актуелни сукоб на Блиском истоку ушао у трећу недељу, Џо Кент (45) поднео је оставку на месту директора Националног центра за борбу против тероризма. У отвореном писму председнику Трампу написао је: „Не могу мирне савести да подржим текући рат у Ирану. Техеран није представљао непосредну претњу нашој нацији и јасно је да смо започели овај рат под притиском Израела.” Његов одлазак са једне од најосетљивијих обавештајних функција у земљи представља драматичан раскид за човека који је дуго важио за једног од најоданијих Трампових лојалиста. Иако је шеф Беле куће прокоментарисао да је за Кента „одувек мислио да је добар момак, али да је слаб када је реч о безбедности”, то се не уклапа у опис војника који је учествовао у 11 мисија, углавном у Ираку, пре него што се 2018. пензионисао са шест „Бронзаних звезда”, које се додељују за храброст.

Кент се пријавио у америчку војску са 17 година и завршио је падобранску обуку. Потом је 2003. стекао зелену беретку као наредник у Специјалним снагама САД, након што је на курс стигао само неколико дана после напада 11. септембра. Затим је био парамилитарни оперативац ЦИА. Након што је напустио армију, постао је редован гост конзервативних телевизијских емисија и два пута се кандидовао за Конгрес: 2022. и 2024, али оба пута је изгубио.

Његову политичку каријеру подједнако су обележиле везе са крајњом десницом и војни досије. Ширио је реторику коју је Демократски конгресни комитет описао као блиску расистичкој „теорији велике замене”, позивајући да се обустави сва легална миграција на 20 година. Залагао се за забрану абортуса без изузетака за силовање, инцест или угрожен живот жене. Такође је описивао ковид-19 као алат који је Кина осмислила ради сузбијања слобода. Иако је касније рекао да одбацује сваки расизам и нетрпељивост, током саслушања у Сенату одбио је да се огради од негирања резултата председничких избора 2020.

Међутим, Кентов поглед на спољну политику, због које се сада сукобио са Трампом, обликован је личном трагедијом. Његова прва супруга Шенон, са којом има два сина, погинула је у терористичком нападу у Сирији 2019, где је радила на борби против Исламске државе. Њена смрт додатно је учврстила Кентов скептицизам према интервенцијама у иностранству. Током хаотичног повлачења САД из Авганистана 2021, критиковао је одбрамбену индустрију и политику Вашингтона, тврдећи да су ратови продужавани „на мртвим телима америчких војника” од стране људи који су на томе „зарађивали и градили каријере”. Управо та уверења на крају су окончала његов мандат. У оставци је оптужио високе израелске званичнике и њихове утицајне људе у медијима да воде кампању дезинформација, како би гурнули САД у сукоб – формулација за коју су критичари рекли да се ослања на антисемитске стереотипе о утицају америчких Јевреја.