​Када знање добије крила

Да Србија има снажан потенцијал за развој ваздухопловне индустрије показали су студенти друге године мастер студија на Катедри за ваздухопловство Машинског факултета, који су  пред бројном публиком у Свечаној сали факултета представили своје завршне пројекте из предмета „Пројектовање летелица“. Низом иновативних решења – од пољопривредних летелица и пословних млазњака до беспилотних и спортских летелица – показали су да млади инжењери могу бити покретачи модернизације и развоја авијације у Србији.

Бројне госте подравила је проф. др Јелена Сворцан са Катедре за ваздухопловство која је сa асистентима, др Милошем Петрашиновићем и Николом Раичевићем, изводила наставу на предмету, чији је носилац проф. др Александар Грбовић, актуелни продекан за финансије Машинског факултета.

„За нас је ово посебан дан – данас се одржава свечана одбрана завршних пројеката из предмета ‘Пројектовање летелица’. Реч је о једном од последњих и најобимнијих предмета, што значи да су студенти који данас представљају своје радове на самом завршетку мастер студија“, истакла је  проф. др Јелена Сворцан са Катедре за ваздухопловство, додавши да је ово био  прилично тежак период и за универзитет и за Машински факултет, али су студенти показали невероватну храброст, издржљивост и посвећеност раду. Многе задатке морали су да обаве самостално и у краћем року него што је уобичајено. Управо због тога резултати које студенти представљају имају додатну вредност. Све што данас покажу вреди макар дупло“, нагласила је проф. Сворцан.

Студенти подељени у тимове током зимског семестра вредно су радили на пројектима различитих летелица, примењујући сва знања која су стекли током студија, почевши од дефинисања тактичко-техничких захтева, преко аеродинамичких и структурних прорачуна, одабира погонске групе,  па све до процене трошкова пројекта и цене летелица. Студентске тимове и њихове пројекте, представио је асистент др Милош Петрашиновић, а студенти су имали 15 минута да увере публику да су њихови пројекти конкурентни и вредни улагања. Реч је о нискокрилном авиону пројектованом за дуг долет и ефикасан рад на малим висинама, са могућношћу покривања површине до 120 хектара. Посебна пажња посвећена је безбедности, па летелица користи савремени систем сензора, укључујући LiDAR и радар, за детекцију препрека и прецизно одржавање висине. Анализа трошкова показала је да је пројекат економски исплатив, пре свега захваљујући нижим оперативним трошковима у односу на конкуренте.

У области пословне авијације, представљена су два пројекта. Летелица „Celestique “ осмишљена је као пословни млазњак великог долета, намењен прекоокеанским летовима. Са дометом од 5.500 километара, омогућава обављање пословних активности током лета, захваљујући иновативној конфигурацији кабине са ротирајућим седиштима.

Чланови тима БеоАвиа активно раде на развоју нових летелица за предстојећа такмичења ове године. За Air Cargo Challenge 2026 припремају летелицу „Свитац“, чији ће главни задатак бити транспорт новог карго терета – лименки од 0,33 литра. Прототип Свитца је већ успешно тестиран, а сва искуства прикупљена током испитивања биће примењена у финалном дизајну како би летелица постигла максималну брзину и ефикасност у лету.