Ништа без слободе

Од првог сингла "Хиљаду година/Вечерас", објављеног далеке 1984. године, београдска група "Партибрејкерс" је, како је недавно рекао њен певач и лидер Зоран Костић Цане, постала "лектира" потребна свим генерацијама. Прошло је пет година од објављивања последњег албума овог састава "Грамзивост и похлепа". Почетком новембра коначно је објављен нови албум групе "Партибрејкерс" под називом "Слобода или ништа". О томе зашто им је требало толико дуго да сниме и објаве нови албум који је изашао за ПГП – РТС за "Политику" прича Зоран Костић, фронтмен чувеног бенда, који је још давно рекао да је рокенрол побуна и жеља за слободом:
– Ми смо све време свирали. Накупило се доста материјала који смо морали да одабирамо. Усвојили смо и мало незграпан начин рада, а то је да дуго, по годину и по дана, снимамо плоче. Хтео бих да подсетим и да ову плочу нико није хтео да објави, а у питању је страшан албум, са страшним порукама, енергијом, свирком и свиме што садржи једна добра плоча.

Да ли је поражавајућа чињеница за неког ко се бави музиком више од две деценије што годину дана тражи издавача?

– Како да не. То значи да нико не рачуна на тебе и твој рад. Односи се према теби као према нечем непотребном.

Ако "Партибрејкерси" не могу да нађу издавача, чему онда да се надају млади музичари, клинци који тек сад почињу?

– Не смеју да се обесхрабрују, јер имају наш пример пред собом. ПГП – РТС је једина кућа која је хтела да изда наш албум. Пружену руку нисмо одбили, нашли смо неки заједнички језик. Ово је први пут да објављујемо за ПГП – РТС.

Зашто албум не прати нека већа медијска кампања и зашто је објављивање каснило два месеца?

– Да бисмо дошли до коначне верзије, мало смо пролонгирали излазак албума. Спот за песму "Лоботомија" врти се на телевизијама, иде и реклама и све што је до нас, ми смо урадили. Плоча је изашла пре десетак, петнаестак дана и чекамо прве реакције. Незванично смо чули да је први тираж распродат, тако да се сада дешава нешто што се дуго није десило. Албум се може наћи, осим у продавници ПГП-а и у IPS-овим радњама, и у неким специјализованим књижарама и мега маркетима.

Изјавили сте недавно да је албум у "вашем фазону". Шта то значи?

– Рифови, текстови, енергија, бриткост, одговор на овај тренутак у коме сви живимо. Присутна је прича о неким стварима које не можеш да сретнеш на издањима које излазе у овој земљи, а која су коректна и прилично лажњикава. Људи су утонули у неку маглу, немају свој став. Када имаш свој став, обично се замераш људима, јер откривајући себе, откриваш и друге. У песмама отворено говоримо о пријатељству, љубави, лажима, истини, очекивањима…

Албум се зове "Слобода или ништа". Ако нема слободе, шта радити онда?

– Онда ништа! Нема ништа без слободе у било ком смислу. Слобода се осваја сваког трена живота. Слободу ће ти поклонити мајка када те роди, али после мораш да се бориш. Слобода плаче за слободом!

Шта је следеће што очекује "Партибрејкерсе"?

– Већ 23. новембра ћемо имати потписивање албума у IPS-у, четири дана касније очекује нас промоција у СКЦ-у, а 29. је промоција у Новом Саду. То су неки планови везани за нову плочу. Можда ћемо на тој промоцији одржати и неку поподневну свирку, одсвирати неколико ствари искључиво са нове плоче. То су "Брејкерси" у добром издању, наоштрени, набријани… Мало неуништивости у овом ломљивом времену није наодмет!

Пре неколико дана, на Митровдан, одржали сте концерт у Косовској Митровици. Колико ваш концерт, као и било које друго дешавање, људима тамо значи?

– Значи, диже их из мртвила и заборава. Када човек тешко живи, он мисли да је живот заборавио на њега, да су сви заборавили на њега. Њима је важно да нико не заборави на њих, да ми имамо на памети да они немају слободу кретања, да живе у гету. Тешке ствари се дешавају неким људима недалеко од нас, али човек да би преживео прибегава неосетљивости, не схватајући да је неосетљивост гашење сопственог живота. Ми смо били у Косовској Митровици, било је пуно људи, много младих и добро је да се дигну мало, да бар на тренутак добију осећај нормалности, забаву уз поруку!

Живите у Зрењанину већ дуго. Шта данас осећате када долазите у Београд?

– То је мој град, моје родно место. Да парафразирам Антона Густава Матоша, свуда дођи, а када умиреш врати се кући. Ако ме питате за градове, то су широки појмови за мене. Мени је лепо тамо где се добро осећам, а најлепше ми је у својој породици, у својој кући, у миру и тишини, у лепим и драгим стварима, јер од ружне спољашњости идемо у безбедност унутрашњости, сопствене, личне. А унутрашњост не може да буде безбедна, јер се суочавамо са собом. Треба наћи времена за паметнија посла, а не учествовати у некој јавној забави која нема везе са мозгом!