НОЋИ ДУГИХ СУЂЕЊА

Некако је српски усуд да нам Војислав Шешељ увек долази или се враћа на сцену после затвора. Први пут после Зенице, када су и неки од ових што га данас разапињу на крст скупљали потписе на петицији којом се тражио прекид његовог утамничења, потом из Падинске скеле одакле је отишао на изборе у Раковици и победио противкандидата Бору Пекића, а сад нам долази из Хага, у складу с временом, преко телевизијске слике, идеалног медија за малограђанску националну идентификацију с улогом жртве.

Принципијелно питање пре почетка хашког суђења гласило је: шта је јавни интерес, преносити суђење Војиславу Шешељу или се правити луд? Заборавимо, макар у овом тренутку, на питања политичког опортунитета, односно на околност да то суђење некако незгодно пада усред изборне трке, ако је, уопште, буде, усред битке за Косово, ако је, такође, уопште буде, и, будимо искрени – постоји ли, уопште, тренутак када би било згодно обелоданити живо, документарно изругивање Шешеља, добровољног хашког притвореника већ четири и кусур година, том истом суду за који, иначе, Срби већином мисле да је конституисан ради кажњавања Срба а не ради правде, па још међународне.

Истовремено, у Хагу се суди бившем номиналном шефу државе Србије, начелнику Генералштаба, првом полицајцу Србије, председнику владе Србије, али као да никога не занима оно што се догађа Милутиновићу, Павковићу, Лукићу и Шаиновићу, осим њихових ближњих, док је, ето, суђење Шешељу прворазредна вест, мада евентуалне пресуде групи поменутих могу више штете нанети држави, а из фрагмената њихових одбрана, које, како-тако, допру до јавности, можемо више сазнати о карактеру државе, правди и неправди, дужности и одговорности, него што ћемо о томе сазнати из војводиних идеолошких лакрдијања.

Тако је и РТС добио, мада то изгледа нису хтели, свог ,,Великог брата", шоу програм за који важи правило да се све мање гледа што дуже траје, па ће тако бити и са Шешељем. Још ће РТС удовољити Српској радикалној странци на начин да ће сваки Шешељев ,,пленарни наступ" бити преношен, а неће бити, поуздано сумњам, ни претплатничких пара ни програмских термина, за преношење уживо сведочења оних који су страдали од Шешељевог дугог језика или дугих ножева оних које је охрабривао.

Са друге стране, већ месецима тврдим и пишем, да суђење бившем потпредседнику владе и, макар номинално, шефу најјаче странке у Србији, јесте медијски и политички догађај првог реда и у том смислу не постоји озбиљан изговор којим би РТС као јавни сервис, финансиран колико парама Томислава Николића толико и парама Чедомира Јовановића, Бориса Тадића и Војислава Коштунице, под условом да поменути плаћају претплату, имао било какав отклон од захтева Српске радикалне странке да државна телевизија преноси ово, усудио бих се да кажем, државно суђење.

Американци који су финансирали директно преношење суђења Слободану Милошевићу на телевизији Б 92 и плаћали већи део трошкова позамашној новинарској, извештачкој екипи с хашког перформанса, процењивали су да је јавни интерес српска самоспознаја о злочиначкој природи режима, а после је било шта је било, па све дотле да је амерички ентузијазам опао, не зато што се Милошевић приказао као светац, већ што је процес показао слабости које су одједном почеле да храбре скептике што се тиче питања кривде и правде.

Некако се догодило да је баш у тренутку када је почела Милошевићева одбрана пред Хашким судом постављено питање даље америчке финансијске подршке директном преношењу судског процеса Милошевићу и телевизија Б 92 одбранила је интегритет одбранивши право да заврши ствар како је и почела, директним преносима, сад већ уз нека скраћивања и одлагања, мада су пиплметри показали да је оно што је по гледаности почело као сензација завршило горе него осредња шпанска серија.

Отуда мислим да оно што је почело као директан пренос суђења Шешељу, тако треба и завршити, па колико кошта да кошта. И нас и војводу.

Главни уредник недељника ,,Време"