Београд и све моје љубави

Будва – Још једно дело недавно „васкрсле” српске списатељице Милице Јаковљевић,познатије као МирЈам,на основу чије књиге „Рањени орао” је Здравко Шотра начинио серију која се по други пут за кратко време емитује на Првом каналу РТСвезујући за мале екране милионе гледалаца широм екс-ју простора, ускоро ће се појавити из штампе. И то пуних 57 година након смрти Милице Јаковљевић. Искључиви „кривац” за то је Марина Бан, Београђанка која се још пре тридесет лета удала за Будванина Ђорђија и живи у овом приморском граду.

Марина је рукопис аутобиографског романа „Изданци Шумадије” наследила од своје баке Загорке Лозанић,кћерке Наталије Јаковљевић,иначе рођене сестре Милице Јаковљевић.Решењем Четвртог општинског суда у Београдуод 21. јануара 1986. године, следствено тестаменту  Загорке Лозанић, Марина Бан је наследила „сва ауторска права како од издатих дела, тако и од дела која ће убудуће бити издата” своје славне прабаке.

Рукопис Мир Јам,који има 335 страницаоткуцаних на писаћој машини са новинским проредом,дуго је чамио (радила је извесно време као новинар)у кутијама у кући Марине Бан. Онда га је наследница поново сложила када је почело приказивање популарне серије „Рањени орао” која је потукла све рекорде у гледаности када је у питању играни програм РТС. Утврдила је да недостају три странице (69,127,181).

– Када сам ја реаговала на извесне нетачности у вези са Милицом Јаковљевић, које су се појавиле у делу штампе која је навелико „откривала” протеклих дана моју прабаку, почели су да ми се јављају потенцијални издавачи. Неки су одмах нудили извесне своте, неки плаћали пут да бисмо разговарали о аутобиографији Мир Јам и слично. Ја сам ангажовала познату адвокатску канцеларију „Бојовић” из Будве и препустила јој сав даљи посао око тога – каже за „Политику” Марина Бан.

Милорад Бојовић, угледни адвокаткоји је веома добро верзиран када је у питању овај посао(заступао је Мома Капора у спору са кћерком Зука Џумхура око права на роман „Зелена чоја Монтенегра”), засукао је рукаве.

– Понуда је доста,тражићемо најбољу. Нисам компетентан да оцењујем квалитет штива, али сам посве сигуран да ће сада, након великог успеха серије „Рањени орао”, необјављени рукопис Мир Јам изазвати заиста велико интересовање читалачке публике.С друге стране,сходно решењу о наслеђивању, тражићемо накнаде од ранијих издавача дела Милице Јаковљевић. Било их је прилично и сада помно истражујемо ко је, када и у коликом тиражу штампао дела Мир Јам – каже Бојовић.

Пошто је аутору ових редака било омогућено да завири у рукопис који је побудио велико интересовање издавача, може се рећи да ће бити доста тога занимљивог за будуће читаоце. У тој романсираној аутобиографији Милица Јаковљевић описује Шумадијуали, нарочито, Београд, места где се излазило у њено време, догађаје у Краљевини Југославији коју је очигледно волела, као и све њене народе. Посебно ће бити занимљива сећања на њене љубави. Највише је, изгледа, волела Божукоји је био глумац. Очигледно да јој национална припадност није била нимало битна када је љубав у питањупа описује Словенца Витоја кога је, такође, волела и коме је посветила роман „Словеначка Гора”.

–  Моја бака Загорка пуно је причала о Милици. О томе како се облачила, шминкала, о њеној скромности и господствености. Милица јој је говорила како се никада неће удати. Живела је повучено и много се разликовала од свог брата, познатог писца Стевана Јаковљевића, аутора „Српске трилогије” –  каже Марина Бан.

Не зна се прецизно када је настао рукопис „Изданци Шумадије”. Марина Бан и њен адвокат, пошто су „ископали” доста тога из прошлости познате списатељице, сматрају да је то свакако било након Другог светског рата.