Сергеј идол после Тадића

Зна­ли смо ква­ли­тет Пе­тра Ста­ни­ћа док је играо у ТСЦ-у, два­пут из­ла­зио са Бач­ко­то­пол­ча­ни­ма у Евро­пу и био је­дан од  нај­бо­љих у вој­во­ђан­ском клу­бу. Ма­ло ко је, ипак, оче­ки­вао да ће офан­зив­ни ве­зи­ста да пот­пу­но екс­пло­ди­ра у Лу­до­го­ре­цу, где се пре­се­лио ле­та про­шле го­ди­не. Ро­ђе­ни Пан­че­вац по­себ­но је бри­љи­рао у Ли­ги Евро­пе, са се­дам го­ло­ва је уз Иго­ра Же­зу­са из Но­тин­гем фо­ре­ста нај­бо­љи стре­лац так­ми­че­ња.

Ло­гич­но је због то­га би­ло да се­лек­тор Вељ­ко Па­у­но­вић увр­сти Ста­ни­ћа ме­ђу кан­ди­да­те за са­став ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је у при­ја­тељ­ским утак­ми­ца­ма про­тив Шпа­ни­је (пе­так, 21,00) и Са­у­диј­ске Ара­би­је (уто­рак, 18,00).

- Осе­ћам се фе­но­ме­нал­но у ре­пре­зен­та­ци­ји. Де­ли­ти свла­чи­о­ни­цу са ова­квим игра­чи­ма је за­и­ста не­ве­ро­ват­но, пред­ста­вља­ти сво­ју зе­мљу је сан сва­ког де­ча­ка.

Пе­тру пред­сто­ји и по­је­ди­на­чан раз­го­вор са глав­но­ко­ман­ду­ју­ћим на клу­пи Ор­ло­ва.

- Је­два че­кам да се бо­ље упо­зна­мо, кре­ну­ли смо у тре­на­жни про­цес. Ве­ли­ка ми је част и за­до­вољ­ство што сам ов­де. Да­ћу све од се­бе да се из­бо­рим за ми­ну­та­жу.

Шпа­ни­ја као европ­ски шам­пи­он до­во­љан је мо­тив за ре­пре­зен­та­тив­це свих свет­ских зе­ма­ља.

- О Шпа­ни­ји не тре­ба тро­ши­ти ре­чи, ду­ги низ го­ди­на је у вр­ху европ­ског и свет­ског фуд­ба­ла. Наш пр­ви ри­вал у мар­ту игра ка­рак­те­ри­стич­но, би­ће то пра­ва про­ве­ра за нас.

ФСС ода­брао је Бач­ку То­по­лу за ме­сто до­ма­ћин­ства при­ја­тељ­ског ме­ча са Са­у­диј­ском Ара­би­јом у уто­рак. Ста­нић ће ако не до­би­је при­ли­ку у пе­так у Ви­ља­ре­а­лу мо­жда баш на ТСЦ аре­ни, где се про­сла­вио, да де­би­ту­је за др­жав­ни тим.

- То је ле­па вест за ме­не. На­дам се да ћу по­но­во игра­ти на том те­ре­ну. Из Бач­ке То­по­ле но­сим сјај­не успо­ме­на, би­ле су то јед­не од две нај­ле­пе го­ди­не у мом жи­во­ту и ка­ри­је­ри. Мно­го сам при­ја­те­ља сте­као у ТСЦ-у, ру­ко­вод­ство клу­ба је фе­но­ме­нал­но.

Док се про­би­јао до фуд­бал­ских ви­си­на и ста­ту­са ре­пре­зен­та­тив­ца ве­зи­ста је па­жљи­во пра­тио игре Ср­би­је.

- Не кри­јем да сам же­лео да бу­дем ов­де ка­ко би ми се оства­рио сан да играм са та­квим асо­ви­ма. Је­дан од идо­ла ми је Ду­шан Та­дић, ње­га не­ма ов­де, од оних ко­ји су у кон­ку­рен­ци­ји за са­став во­лим Сер­ге­ја Ми­лин­ко­вић-Са­ви­ћа.

По­сле ду­го го­ди­на на­ши А и мла­ди ре­пре­зен­та­тив­ци сме­ште­ни су за­јед­но у Спорт­ском цен­тру на­ше ку­ће фуд­ба­ла у Ста­рој Па­зо­ви.

- Имам до­ста при­ја­те­ља из мла­де ре­пре­зен­та­ци­је, њи­ма мно­го зна­чи што смо сви на истом ме­сту. Струч­ни штаб А ти­ма има при­ли­ку да ви­ди и њих на де­лу. На­ред­них да­на при­ча­ће Ста­нић и на­са­мо са Вељ­ком Па­у­но­ви­ћем.

- Се­лек­тор зна шта ра­ди, има од­ре­ђе­ни си­стем ко­ји ће, ако Бог да, да нас кра­си у бу­дућ­но­сти. За све то је по­треб­но вре­ме, ва­жно је да су иде­је ве­о­ма до­бре – под­ву­као је по­тен­ци­јал­ни де­би­тант на мар­тов­ским те­сто­ви­ма Ор­ло­ва.

Пе­тар Ста­нић је кра­јем но­вем­бра по­сти­гао хет-трик за Лу­до­го­рец у по­бе­ди над Сел­том у Раз­гра­ду, у Ли­ги Евро­пе (3:2). 

- Три го­ла са те утак­ми­це ни­кад не­ћу за­бо­ра­ви­ти. Био је то је­дан од мо­јих нај­дра­жих мо­ме­на­та у жи­во­ту. Упо­знао сам се у том ме­чу са на­чи­ном игре шпан­ских еки­па, сли­чан је стил ре­пре­зен­та­ци­је.

Не­ће Пе­тар Ста­нић има­ти при­ли­ку да по­но­во бу­де ли­дер на ли­сти стре­ла­ца Ли­ге Евро­пе, по­што је Лу­до­го­рец ели­ми­ни­сан од Фе­рен­цва­ро­ша у ба­ра­жу за осми­ну фи­на­ла. И тре­нут­на де­о­ба пр­ве по­зи­ци­је са Иго­ром Же­зу­сом из Но­тин­гем фо­ре­ста но­вом ре­пре­зен­та­тив­цу Ср­би­је мно­го зна­чи.

- Им­по­ну­је ми кад сам пр­ви у би­ло че­му, да­је и мо­ти­ва­ци­ју за да­љи рад. На­ста­ви­ћу да се до­ка­зу­јем.

Пе­тар Ста­нић је на 43 утак­ми­це за Лу­до­го­рец по­сти­гао 14 го­ло­ва и упи­сао 11 аси­стен­ци­ја, до­вољ­но да ми­ну­лог ви­кен­да при­ми на­гра­ду за нај­бо­ље стран­ца у Бу­гар­ској.

- Мно­го ми зна­чи на­гра­да, по­го­то­во што се од­но­си на це­лу 2025. го­ди­ну, а ја сам у ју­лу до­шао у Лу­до­го­рец. За пет ме­се­ци из­де­ша­ва­ле су ми се мно­го ле­пе ства­ри. Пам­ти­ћу це­ре­мо­ни­ју ду­го, по­себ­но ми је дра­го што сам при­зна­ње при­мио у при­су­ству мај­ке и аген­та. Љу­ди из клу­ба да­ли су ми ап­со­лут­ну по­др­шку и пру­жа­ју све што тре­ба ка­ко бих на­пре­до­вао, за­хва­лан сам им.