Избеглице пред изборе у Хрватској

Парламентарни избори у Републици Хрватској, пети по реду за сазив хрватског Сабора, одржавају се 25. новембра. Необичност тих избора је то што се изборна кампања води не само у Хрватској (која је већ одавно почела) већ и у Србији, међу избеглицама из Хрватске! Чињеница је, такође, да је држава Србија стала иза тога да омогући свим хрватским држављанима, који се налазе на њеној територији, укључујући и избегла лица, да искористе своје право гласа.

Наравно, реч је о кампањи у избегличком корпусу, па петнаестак избегличких удружења Срба из Хрватске чине велике напоре да анимирају што већи број гласача како би се повећао број ,,српских столица" у Сабору на Марковом тргу у Загребу. За разлику од Хрватске, где ће гласање трајати један дан, преко Дунава и Дрине трајаће два дана: 24. и 25. новембра (субота, недеља) на 15 гласачких места у осам градова.

Ово је први пут да Срби после прогона из те бивше југословенске републике, имају прилику да појачаним хтењем и својим гласом више, учине крупан корак у решавању своје избегличке судбине и да гласањем у Деветој изборној јединици (подручје Личко-сењске, Задарске и Шибенско-книнске жупаније) учине крупан историјски корак и на мала врата партиципирају у власти. Шанса да се искорачи је дата. Остаје да се то и учини.

Додуше, међу избеглицама има двоумљења: изаћи на изборе или не изаћи? Одлуку о неизласку неки траже у чињеници да су још увек неизлечене ране страдања и незапамћеног егзодуса, па свој, евентуално дат глас за листу која долази из те земље, осећају као бумеранг.

Ипак!

Могу ли Срби, који се још увек називају избеглицама на тлу земље која их је примила пре дванаест година, одавде, тако издалека, из ситуације каква јесте, гласајући први пут на изборној листи Самосталне демократске српске странке у поменутој изборној јединици (на којој су, од 14 кандидата, четири из избеглиштва) освојити бар једно заступничко место? Или, може ли избеглички корпус, са ослонцем у Србији, гласачком полугом да утиче на формирање нове власти у Републици Хрватској те да из мањинске групације прерасте у политички субјективитет?

Свака политичка снага, назвали је странком или партијом, тежи основном циљу - досезању полуга власти. Држећи се бар једног краја те мале, а јаке, институционалне полуге, лакше се решавају они проблеми који се у изборној кампањи приказују као (лако) решиви. У овом случају, реч је о многим нерешеним проблемима прогнаника из суседне нам државе Хрватске, који још увек ,,станују" на предратној адреси. Да подсетимо само на неке: корак ка бржем решавању одузетих станарских права, конвалидацији радног стажа, обнови порушених и девастираних кућа, исплати неисплаћених пензија, итд. А глас саборног заступника изабраног на страначкој листи је ипак јачи од ,,поклоњеног" гласа са мањинске листе. Он представља изражену вољу српских гласача управо као што су хрватски заступници изабрани вољом својих бирача.

Ђуро Си. Куљанин,
главни и одговорни уредник ,,Правог одговора",
часописа за избегла и расељена лица