Izbeglice pred izbore u Hrvatskoj

Parlamentarni izbori u Republici Hrvatskoj, peti po redu za saziv hrvatskog Sabora, održavaju se 25. novembra. Neobičnost tih izbora je to što se izborna kampanja vodi ne samo u Hrvatskoj (koja je već odavno počela) već i u Srbiji, među izbeglicama iz Hrvatske! Činjenica je, takođe, da je država Srbija stala iza toga da omogući svim hrvatskim državljanima, koji se nalaze na njenoj teritoriji, uključujući i izbegla lica, da iskoriste svoje pravo glasa.

Naravno, reč je o kampanji u izbegličkom korpusu, pa petnaestak izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske čine velike napore da animiraju što veći broj glasača kako bi se povećao broj ,,srpskih stolica" u Saboru na Markovom trgu u Zagrebu. Za razliku od Hrvatske, gde će glasanje trajati jedan dan, preko Dunava i Drine trajaće dva dana: 24. i 25. novembra (subota, nedelja) na 15 glasačkih mesta u osam gradova.

Ovo je prvi put da Srbi posle progona iz te bivše jugoslovenske republike, imaju priliku da pojačanim htenjem i svojim glasom više, učine krupan korak u rešavanju svoje izbegličke sudbine i da glasanjem u Devetoj izbornoj jedinici (područje Ličko-senjske, Zadarske i Šibensko-kninske županije) učine krupan istorijski korak i na mala vrata participiraju u vlasti. Šansa da se iskorači je data. Ostaje da se to i učini.

Doduše, među izbeglicama ima dvoumljenja: izaći na izbore ili ne izaći? Odluku o neizlasku neki traže u činjenici da su još uvek neizlečene rane stradanja i nezapamćenog egzodusa, pa svoj, eventualno dat glas za listu koja dolazi iz te zemlje, osećaju kao bumerang.

Ipak!

Mogu li Srbi, koji se još uvek nazivaju izbeglicama na tlu zemlje koja ih je primila pre dvanaest godina, odavde, tako izdaleka, iz situacije kakva jeste, glasajući prvi put na izbornoj listi Samostalne demokratske srpske stranke u pomenutoj izbornoj jedinici (na kojoj su, od 14 kandidata, četiri iz izbeglištva) osvojiti bar jedno zastupničko mesto? Ili, može li izbeglički korpus, sa osloncem u Srbiji, glasačkom polugom da utiče na formiranje nove vlasti u Republici Hrvatskoj te da iz manjinske grupacije preraste u politički subjektivitet?

Svaka politička snaga, nazvali je strankom ili partijom, teži osnovnom cilju - dosezanju poluga vlasti. Držeći se bar jednog kraja te male, a jake, institucionalne poluge, lakše se rešavaju oni problemi koji se u izbornoj kampanji prikazuju kao (lako) rešivi. U ovom slučaju, reč je o mnogim nerešenim problemima prognanika iz susedne nam države Hrvatske, koji još uvek ,,stanuju" na predratnoj adresi. Da podsetimo samo na neke: korak ka bržem rešavanju oduzetih stanarskih prava, konvalidaciji radnog staža, obnovi porušenih i devastiranih kuća, isplati neisplaćenih penzija, itd. A glas sabornog zastupnika izabranog na stranačkoj listi je ipak jači od ,,poklonjenog" glasa sa manjinske liste. On predstavlja izraženu volju srpskih glasača upravo kao što su hrvatski zastupnici izabrani voljom svojih birača.

Đuro Si. Kuljanin,
glavni i odgovorni urednik ,,Pravog odgovora",
časopisa za izbegla i raseljena lica