Ултиматум ЕУ Швајцарској

Швајцарски бирачи данас доносе одлуку да ли ће Румунима и Бугарима бити широм отворена врата алпске конфедерације. Очекивано, премда тесно, „да” на референдуму требало би да омогући грађанима две најмлађе чланице Уније да се, попут држављана осталих чланица ЕУ, слободно насељавају, наравно и запошљавају, у Швајцарској.

Референдум је расписан у складу са обавезама Берна које произлазе из такозваних Бриселских билатералних уговора. Између осталог, дефинишу право на слободно кретање, насељавање и рад, како Швајцараца у ЕУ, тако и грађана Уније у Швајцарској. Практично, међутим, оне дарују низ предности и повластица Швајцарцима који живе и раде, или студирају на територији ЕУ.

По званичном слову равноправни са грађанима ЕУ, Швајцарци уживају већа права од држављана нових чланица ЕУ. Чесима, Пољацима, Словенцима и Мађарима, примера ради, права се у Швајцарској додељују „на кашичицу”, уз обећање и обавезу да ће до 2010. односно 2012. године бити испуњени сви захтевани нормативи. Румунима и Бугарима, штавише, до сада је ускраћивано право слободе кретања по Швајцарској (и насељавања), чак и у начелу. Уз аргументацију, Швајцарска би постала стециште неквалификоване радне снаге – националисти окупљени око ултрадесничарских народњака Кристофа Блохера помињу и израз „недовољно цивилизовани грађани ЕУ” – у престоници Берну се околишало са проширењем одредби на две балканске чланице ЕУ.

Шта се, у међувремену, променило? Безмало је немогуће срести швајцарског политичара – заговарача европског курса Швајцарске или противника – који ових дана није спреман да, незванично бар, истакне како овај референдум, у суштини, није расписала швајцарска влада већ – администрација у Бриселу. Оваква критика или „гласно размишљање”, свеједно, налази потврду у реакцијама Брисела. Ових дана, из престонице европске администрације Швајцарцима се наизменично упућују препоруке и упозорења да би негативни исход референдума могао да има за последицу – раскидање постојећих повластица које Швајцарска ужива.

Најдаље је отишао шеф европске дипломатије у овом семестру, чешки министар спољних послова Карл Шварценберг. По држављанству и лично Швајцарац, као потомак швајцарске племићке лозе грофова од Сулца, Шварценберг је недавно упозорио свог „станара” у својој бечкој палати – швајцарског амбасадора у Бечу (у једном од три дела Палате Шварценберг у Бечу смештена је швајцарска амбасада): „Ускраћивање права Бугарима и Румунима довело би до ревизије постојећих билатералних уговора – била би то катастрофа и за вас и за нас.”

Из европског угла гледано, катастрофалан би био губитак престижа, још један за редом, после (не)прихватања европског устава у неколико земаља ЕУ. За Швајцарску, сасвим је извесно, раскид билатералних уговора представљао би почетак – привредне катастрофе.

Чињеница да Швајцарска без ЕУ не може да одржи постојећи стандард, а да ЕУ без Швајцарске, ипак, може, нашла је место у предреферендумским апелима свих водећих швајцарских политичара, осим ултрадесних народњака. Швајцарцима се предочава да данас гласају, најпре, за своју будућност, а не само о правима да се досељавају Бугари и Румуни вољни да живе у Алпима.

Управо овај аргумент, међутим, изазвао је оправдану зебњу оних Швајцараца који не желе више од статуса придруженог члана за своју отаџбину. „Од 1992. године до данас, од референдума до референдума, притисак који врши Брисел на неутралну Швајцарску све је већи... На крају крајева, о томе говори и чињеница да су сви референдуми у овом периоду били расписани у Берну – али по ’пријатељској препоруци’ бриселске администрације”, забележио је швајцарски коментатор бечког „Стандарда”.

Милош Казимировић