Уло­га обавештајаца у политичким кампањама

Бу­дим­пе­шта – Уло­га при­ват­них оба­ве­штај­них ком­па­ни­ја у са­вре­ме­ним по­ли­тич­ким про­це­си­ма по­но­во је у фо­ку­су на­кон на­во­да да је изра­ел­ска фир­ма „Black Cu­be” би­ла ан­га­жо­ва­на уочи пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра у Ма­ђар­ској 2018. го­ди­не, са ци­љем при­ку­пља­ња ин­фор­ма­ци­ја о не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма по­ве­за­ним са ме­ђу­на­род­ним фи­нан­сиј­ским кру­го­ви­ма.

Пре­ма на­во­ди­ма ви­ше из­во­ра, упо­зна­тих са ра­дом ком­па­ни­је, од де­цем­бра 2017. до мар­та 2018. го­ди­не, осо­бе ко­је су ко­ри­сти­ле ла­жне иден­ти­те­те сту­па­ле су у кон­такт са пред­став­ни­ци­ма не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја у Ма­ђар­ској, али и у дру­гим европ­ским гра­до­ви­ма. Са­стан­ци су, на­вод­но, ор­га­ни­зо­ва­ни у Бу­дим­пе­шти, Бе­чу, Лон­до­ну, Ам­стер­да­му и Њу­јор­ку, а раз­го­во­ри су, пре­ма тим из­во­ри­ма, тај­но сни­ма­ни, пре­но­си „По­ли­ти­ко”.

Убр­зо на­кон тих кон­та­ка­та, де­ло­ви сни­ма­ка по­ја­ви­ли су се у по­је­ди­ним ме­ди­ји­ма, укљу­чу­ју­ћи изра­ел­ски „Џе­ру­са­лем пост” и ма­ђар­ски лист „Magyar Idők”. Об­ја­вље­ни ма­те­ри­ја­ли ко­ри­шће­ни су у јав­ном про­сто­ру то­ком за­вр­шни­це из­бор­не кам­па­ње, у ко­јој је стран­ка Фи­дес, пред­во­ђе­на пре­ми­је­ром Вик­тор Ор­бан, осво­ји­ла убе­дљи­ву ве­ћи­ну, под­се­ћа бри­сел­ски лист.

Ком­па­ни­ја „Black Cu­be”, са се­ди­штем у Тел Ави­ву, по­зна­та је по ан­га­жо­ва­њу у раз­ли­чи­тим ис­тра­жним и оба­ве­штај­ним про­јек­ти­ма ши­ром све­та. У са­оп­ште­њи­ма за јав­ност, пред­став­ни­ци ком­па­ни­је ис­ти­чу да не от­кри­ва­ју иден­ти­тет кли­је­на­та и да сво­је ак­тив­но­сти спро­во­де у скла­ду са за­кон­ским окви­ри­ма зе­ма­ља у ко­ји­ма де­лу­ју.

„Ком­па­ни­ја не по­твр­ђу­је ни­ти де­ман­ту­је спе­ку­ла­ци­је о кон­крет­ним про­јек­ти­ма”, на­ве­де­но је у јед­ном од од­го­во­ра за ме­ди­је.

Из­во­ри „По­ли­ти­ка” ко­ји су го­во­ри­ли о кон­крет­ном слу­ча­ју у Ма­ђар­ској на­во­де да ни­је по­зна­то ко је фи­нан­си­рао опе­ра­ци­ју, ни­ти да ли по­сто­ји ди­рект­на ве­за са др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, док ма­ђар­ска вла­да ни­је зва­нич­но ко­мен­та­ри­са­ла ове на­во­де.

Осо­бе ко­је су кон­так­ти­ра­ле са пред­став­ни­ци­ма не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја пред­ста­вља­ле су се као ин­ве­сти­то­ри или кон­сул­тан­ти, ко­ри­сте­ћи име­на по­пут „Ана Ба­у­ер” и на­зи­ве фир­ми као што су „Ta­u­ro Ca­pi­tal” или „Orion Ven­tu­re Ca­pi­tal”. Пре­ма до­ступ­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, та­кве ком­па­ни­је ни­су по­сто­ја­ле, а њи­хо­ви ди­ги­тал­ни тра­го­ви – веб-сај­то­ви и про­фи­ли на про­фе­си­о­нал­ним мре­жа­ма, укла­ња­ни су убр­зо на­кон оства­ре­них кон­та­ка­та.

На­во­ди се та­ко­ђе да су адре­се ко­је су ко­ри­шће­не у ко­му­ни­ка­ци­ји че­сто би­ле по­ве­за­не са сер­ви­си­ма за из­најм­љи­ва­ње кан­це­ла­риј­ског про­сто­ра, што је прак­са ко­ја се и ра­ни­је до­во­ди­ла у ве­зу са слич­ним опе­ра­ци­ја­ма. Пре­ма све­до­че­њи­ма бив­ших за­по­сле­них, ком­па­ни­ја је ко­ри­сти­ла та­кве адре­се као део стан­дард­не ин­фра­струк­ту­ре за при­кри­ва­ње иден­ти­те­та.

Је­дан од де­та­ља ко­ји је иза­звао па­жњу јав­но­сти је­сте на­чин на ко­ји су сни­мље­ни ма­те­ри­ја­ли пред­ста­вље­ни. Углав­ном је реч о крат­ким, мон­та­жно об­ра­ђе­ним исеч­ци­ма раз­го­во­ра, што је до­ве­ло до раз­ли­чи­тих ту­ма­че­ња њи­хо­вог зна­че­ња. Пред­став­ни­ци не­ких ор­га­ни­за­ци­ја, укљу­чу­ју­ћи и Фонд за отво­ре­но дру­штво, ука­за­ли су да су по­је­ди­не из­ја­ве из­ву­че­не из кон­тек­ста.

На­кон про­шлих из­бо­ра, ма­ђар­ске вла­сти усво­ји­ле су за­кон­ске ме­ре ко­је су ути­ца­ле на рад по­је­ди­них не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја, укљу­чу­ју­ћи и мо­гућ­ност кри­вич­не од­го­вор­но­сти за ак­тив­но­сти по­ве­за­не са по­мо­ћи из­бе­гли­ца­ма. Име Џор­џа Со­ро­са, чи­је су ак­тив­но­сти кроз фон­да­ци­је при­сут­не у ре­ги­о­ну, че­сто се по­ја­вљи­ва­ло у јав­ним рас­пра­ва­ма то­ком те кам­па­ње. Ма­ђар­ски зва­нич­ни­ци су у ви­ше на­вра­та из­но­си­ли став да по­сто­ји по­тре­ба за ве­ћом тран­спа­рент­но­шћу у ра­ду ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се фи­нан­си­ра­ју из ино­стран­ства, док су пред­став­ни­ци тих ор­га­ни­за­ци­ја на­гла­ша­ва­ли да де­лу­ју у скла­ду са за­ко­ном.

Ни­је тај­на да глав­ни опо­зи­ци­о­нар Пе­тер Ма­ђар има зна­чај­ну по­др­шку Бри­се­ла уочи пред­сто­је­ћих пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра у Ма­ђар­ској 12. апри­ла. У за­пад­ним ме­ди­ји­ма го­то­во да се не мо­же про­на­ћи текст у ко­јем не­ма оштрих кри­ти­ка на ра­чун ма­ђар­ског пре­ми­је­ра и пред­сед­ни­ка Фи­де­са Вик­то­ра Ор­ба­на. Из­но­се се раз­ли­чи­ти ар­гу­мен­ти за­што би би­ло бо­ље да по­бе­ди Пе­тер Ма­ђар и ње­го­ва стран­ка Ти­са. Ор­бан већ ду­го за­да­је гла­во­бо­ље бри­сел­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји сво­јим су­прот­ста­вља­њем раз­ли­чи­тим од­лу­ка­ма ЕУ и сто­га ни­је чу­до што у Бри­се­лу же­ле да му ви­де ле­ђа. 

Др­жав­ни се­кре­тар при Кан­це­ла­ри­ји пре­ми­је­ра Ма­ђар­ске Ба­лаж Хи­две­ги ка­же да је но­ви слу­чај за­ве­ре, те­жи не­го икад пре, иза­шао на ви­де­ло из­би­ја­њем скан­да­ла у ве­зи са шпи­ју­ном из опо­зи­ци­о­не стран­ке Ти­са, што, ка­ко је оце­нио, ја­сно до­ка­зу­је да су у то­ку при­пре­ме за ма­ђар­ску „про­у­кра­јин­ску агент­ску вла­ду”.

По­ру­чио је да се не сме до­зво­ли­ти Бри­се­лу и укра­јин­ском пред­сед­ни­ку Во­ло­ди­ми­ру Зе­лен­ском да фор­ми­ра­ју вла­ду у Ма­ђар­ској. Хи­две­ги је у ви­деу об­ја­вље­ном на „Феј­сбу­ку” ре­као да се спре­ма вла­да ко­ја ће, уме­сто да слу­жи ин­те­ре­си­ма ма­ђар­ског на­ро­да, за­до­во­љи­ти зах­те­ве Укра­ји­не и Бри­се­ла. „Већ смо зна­ли да Ти­са и Укра­ји­на ку­ју за­ве­ру на ште­ту Ма­ђа­ра...По­ста­ло је ја­сно да ли­де­ру Ти­се Пе­те­ру Ма­ђа­ру по­ма­жу аген­ти по­ве­за­ни са стра­ним оба­ве­штај­ним слу­жба­ма”, на­вео је Хи­две­ги.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ти­са, „у са­рад­њи са шпи­ју­ном ко­ји се пред­ста­вља као но­ви­нар, ра­ди на фор­ми­ра­њу про­у­кра­јин­ске вла­де”.

Пре­ма без­бед­но­сним ана­ли­ти­ча­ри­ма, ан­га­жо­ва­ње при­ват­них оба­ве­штај­них ком­па­ни­ја у по­ли­тич­ком кон­тек­сту ни­је нов фе­но­мен, али пред­ста­вља иза­зов за ре­гу­ла­тор­не окви­ре. Исто­вре­ме­но, ор­га­ни­за­ци­је ко­је пра­те ста­ње де­мо­кра­ти­је у Евро­пи ука­зу­ју да је тран­спа­рент­ност из­бор­ног про­це­са кључ­на за очу­ва­ње по­ве­ре­ња јав­но­сти. По њи­ма, сва­ки слу­чај ко­ји укљу­чу­је тај­но при­ку­пља­ње по­да­та­ка и њи­хо­во ко­ри­шће­ње у по­ли­тич­ке свр­хе до­дат­но скре­ће па­жњу на по­тре­бу ја­сних пра­ви­ла и над­зо­ра.