Српске НВО траже од Приштине да поштује чињенице о погрому

Група невладиних организација из српске заједнице на Косову и Метохији упутила је заједнички апел институцијама у Приштини, медијима и међународној заједици да поштују утврђене чињенице и придржавају се професионалних стандарда кад је реч о мартовском погрому над Србима 2004. године. У заједничком саопштењу које је потписало 14 организација цивилног друштва истиче се погубност игнорисања званичних извештаја о истрагама које су спровеле међународне мисије и организације, а у којима се недвосмислено оповргава тврдња да су Срби одговорни за страдање албанских дечака у Чабри.

Истакнуто је да су 22 године након мартовског насиља 2004. чињенице јасне и добро документоване, али да се ипак у јавном дискурсу и даље понављају наративи који су одавно оповргнути. „Недавне изјаве политичких представника, као и извештавање појединих медија, поново представљају непроверене тврдње као чињенице, игноришући налазе међународних истрага спроведених у то време. Ово није само питање прошлости – оно утиче на односе међу заједницама данас”, наведено је у саопштењу. Наглашено је да кад се дезинформације понављају, посебно у званичним или утицајним просторима, постоји ризик да се продубе поделе, замагли одговорност и наруши поверење. „Прошле недеље обележена је 22. годишњица мартовског погрома 2004. године на Косову, догађаја који и даље представља најозбиљнији талас насиља над невећинским заједницама од 1999. године. Међународна документација о овим догађајима је опсежна и добро позната”, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је истрагама које су тада спровели ОЕБС, Унмик и „Хјуман рајтс воч” утврђено да је насиље подстакнуто нетачним и сензационалистичким медијским извештавањем, које је утапање тројице албанских дечака у реци Ибар приписало локалним Србима без икаквих потврђених доказа и наглашава да су накнадне истраге одбациле ове тврдње. „У року од 48 сати, живот је изгубило 19 људи, стотине су повређене, уништено је више од 800 домова, преко 4.000 људи је расељено, а 35 верских и културних објеката оштећено је или уништено. ОЕБС је закључио да, без запаљивог извештавања, размере насиља вероватно не би биле такве”, истакнуто је у саопштењу.

Указује се да је зато дубоко забрињавајуће што, 22 године касније, јавни дискурс о овим догађајима и даље одражава наративе који су већ недвосмислено оспорени. Наведено је да је 17. марта ове године, током званичне комеморације у Чабри, којој су присуствовали министар унутрашњих послова привремених институција Џелал Свечља и градоначелник Јужне Митровице Фатон Пеци, утапање деце приписано „наоружаним групама Срба”. Та тврдња, истиче се, директно понавља наводе које су међународне истраге већ оцениле као неутемељене.

Додаје се да је исти наратив репродукован и у званичном саопштењу објављеном на сајту министарства унутрашњих послова у Приштини. Подсећа се да су 2024. током обележавања 20. годишњице мартовских догађаја, слични наративи пласирани кроз званичне комуникационе канале Покрета Самоопредељење, док су изјаве премијера привремених институција Албина Куртија одражавале тумачења која су одговорност приписивала на начин који није у складу с налазима међународних истрага. „Овај континуитет указује да није реч о изолованим инцидентима, већ о обрасцу који се понавља у јавној комуникацији”, наглашено је у саопштењу, преноси Танјуг.

Додаје се да су паралелно с тим утицајни медији приказивали догађаје из марта 2004. на начин који искривљује утврђене чињенице и одступа од налаза међународних истрага. „Посебно је значајно да је током 20. годишњице 2024. јавни сервис РТК емитовао и дистрибуирао садржаје који су репродуковали сличне непроверене тврдње”, наведено је у саопштењу. Истиче се да ни ове године медијска слика није боља и да је више познатих медија, међу којима су „Коха диторе”, „Газета експрес”, „Економија онлајн”, „Дукађини”, „Албанијан пост” и „Зери”, објавили садржаје који одражавају или преносе непроверене тврдње у вези с мартовским догађајима.

Саопштење су потписали Нова друштвена иницијатива – НСИ, Центар за афирмативне друштвене акције – ЦАСА, Грачаница онлајн, Актив, Центар за заступање демократске културе – АЦДЦ, Институт за јавна истраживања, Институт за територијални економски развој – ИнТЕР, Хумани центар Митровица, Комуникација за развој друштва – ЦСД, Центар за мир и толеранцију – ЦПТ, Авенија, Центар за социјалне иницијативе – ЦСИ, Женско право и Форум за развој и међуетничку сарадњу – ФДМЦ.