Инфлација и раст каматне стопе у ЕУ

Председница Европске централне банке Кристин Лагард изјавила је да је та институција спремна да повећа каматне стопе уколико инфлација значајно и дуготрајно одступи од циљаних два одсто на средњи рок.

Говорећи на конференцији ЕЦБ, Лагард је истакла да су економске перспективе еврозоне погођене "дубоком неизвесношћу", услед актуелних геополитичких дешавања на Блиском истоку, али је нагласила да ће одлуке зависити од даљих података.

"Нећемо деловати док не будемо имали довољно информација о обиму и трајању кризе, као и о њеном ширењу. Али неодлучност нас неће паралисати: наша посвећеност постизању инфлације од 2 одсто на средњи рок је безусловна",  поручила је она, преноси РТВЕ. ЕЦБ је на последњем састанку задржала каматне стопе на нивоу од два одсто, чекајући да види како ће се развијати сукоб који су САД и Израел започеле против Ирана, уз истовремену ревизију економских пројекција - навише за инфлацију и наниже за привредни раст.

Лагард је упозорила  да се глобалне резерве сирове нафте "смањују" и да последњи танкери за течни природни гас (ЛНГ) који су се утоварили у Персијском заливу пре рата сада стижу на своја одредишта. С обзиром на ову ситуацију, додала је, утицај тога ће се "ускоро осетити". Она је навела да би раст цена енергената, посебно нафте и гаса, могао  додатно да подстакне инфлацију, напомињући да ће се приликом доношења одлука пратити и ефекти на зараде и инфлациона очекивања.

"Ако се криза појача, одговор предузећа и радника могао би бити бржи него прошлог пута. Имамо скорашње сећање на високу инфлацију, што би могло утицати на то колико брзо се трошкови преносе и тражи надокнада", појаснила је. Према њеним речима, одговор ЕЦБ биће "снажан и постојан" уколико се појави ризик од дуготрајног инфлаторног притиска, док би евентуално смиривање цена енергената могло да ублажи потребу за повећањем камата.

Како је навела, ЕЦБ је сада "спремнија, ако буде потребно" да модификује своју монетарну политику и повећа каматне стопе на следећем састанку. Лагард је ситуацију упоредила са кризом из 2022. године након рата у Украјини, када је деловање банке било ограничено правилима о куповини активе и каматним стопама.

Према најновијим пројекцијама, инфлација у еврозони би могла да достигне 2,6 одсто у 2026. години, док би екстремни сценарио са дуготрајним проблемима у снабдевању енергентима могао повући инфлацију и до 6,3 одсто. Њујоршка инвестициона банка Голдман Сакс очекује да ће Европска централна банка у априлу и јуну подићи каматне стопе за по 25 базних поена.