Амбасадорска збрка у САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6. фебруара – Транзиција није лака ни у Америци: иако је пренос највише власти био брз и „гладак”, дошло је до конфузије у расподели – амбасадорских места. Марински генерал Ентони Зини (65), који се прочуо и као челник војних интервенција и као политички повереник на проширеном Блиском истоку, тврди да је сада изигран у овдашњим кадровским комбинацијама за дипломатско представљање у том региону.  

С високих места нове власти понуђено ми је да будем амбасадор у Ираку, а онда сам сазнао да сам извисио и да тамо иде други човек, његова је изјава коју преносе „Вашингтон тајмс”, „Њујорк тајмс”, „Форин полици”, „Политико” и други медији. „Ствар” делује прилично сензационално.

Зини тврди да му је поменуто намештење понудио саветник председника Барака Обаме за националну безбедност, такође генерал истог рода војске, Џејмс Џонс. Као и да му је у непосредном разговору такво наименовање подржала шефица дипломатије Хилари Клинтон и да му је му је трансфер у Багдад телефоном честитао потпредседник САД Џозеф Бајден. А да од тога, ипак, ништа неће бити.

Јер, пренето му је да је нови фаворит администрације за амбасадора у Ираку – садашњи помоћник државног секретара Кристофер Хил (57) који је играо запажену улогу у драмама на простору бивше Југославије деведесетих као и у преговорима за денуклеаризацију Северне Кореје, али који није стицао искуство у догађајима повезаним са земљом у коју треба да оде. За нову комбинацију Зини је сазнао тек пре неки дан, кад је после чуђења што му се нико не јавља да потврди дате му гаранције позвао Џонса. „Одлучили смо се за Хила”, чуо је, уз његов осмех, нову информацију.

Зини каже да му је, за утеху, понуђено да буде на челу дипломатског представништва у Саудијској Арабији, што је одбио. Поступак према генералу је „изведен крајње аматерски”, тако да је свету ставио до знања, уз остало, да Вашингтон „не мари ни ко ће бити амбасадор у Саудијској Арабији”, оцењује експерт Флинт Леверет.

Како је дошло до заврзламе, засад се не зна. Према Зинију је начињена грешка, мисли Арод Дејвид Милер из вашингтонског Центра за међународна изучавања „Вудро Вилсон”. И у стилу „много бабица, деца килава”, објашњaва да међу дипломатским „Индијанцима има туште и тма поглавица од којих нико није надлежан за целину”.

Указује се, међутим, на околности које су посредно могле да изазову конфузију. Помиње се, тако, да је Зини до децембра био потпредседник корпорације „Дин” са уносним пословима на фронтовима Ирака и Авганистана. Као и да је за амбасадора у Авганистану предложен генерал пуковник Карл Ајкенбери, па да би постављење Зинија у Ираку деловало као монопол војске на дипломатско представљање у земљама захваћеним опсежним унутрашњим и спољним оружаним акцијама. Први разлог Зини одбацује као непоменут у прелиминарним разговорима, а у другом тумачењу није разјашњено зашто би Ајкенбери био важнији… „Зини је један од најталентованијих официра своје генерације… па је на Обаминој администрацији да потез према њему објасни сама себи”, сугерише Мајкл О’Хенон, специјалиста за Ирак у престоничној Институцији Брукингс. Бела кућа и Стејт департмент су одбили да, засад, разговарају о овом питању.

Зини каже да није заинтересован за „други посао” у Обаминој администрацији. Пензионисао се 2000. као шеф Централне команде (задужен за „проширени Блиски исток”), а сада пише књиге и предаје на Универзитету Корнел.

Продужетак његове овакве или онакве каријере није у средишту пажње. Кључно је питање: како се одређују представници дипломатије САД, поготову у тренутку кад се овде наглашава да јој је међу главним циљевима поправљање негативног међународног имиџа, наслеђеног из осам година владавине Џорџа Буша. „Случај” се надовезује на друге проблеме са Обаминим кадровским променама. Оставке је, на пример, поднело двоје кандидата на висока места у државној хијерархији – због неизвршених пореских обавеза, док је министру финансија прихваћено „оправдање”…

М. Пантелић