Живот обележен деветом уметношћу

Панчево – Саша Ракезић не памти први стрип који је нацртао, а који би требало да означи почетак једног опуса, дугог четири деценије, колико је одбројано од првог објављеног у часопису „ЈУ стрип”. То је отуд, каже, што почетака има више, а тек нешто са тог уметничког пута изложено је у Галерији савремене уметности у Панчеву, која управо овом поставком начиње обележавање свог јубилеја – 50 година рада.

Ракезић, познатији као Александар Зограф, виђен је као један од најаутентичнијих гласова савременог стрипа и по оцени критике изузетне способности да споји интимну интроспекцију са историјским истраживањем – као „архивар” који кроз стрип оживљава заборављене приче обичних људи, пронађене у старим писмима, дневницима или на бувљим пијацама, али и супротстављен званичним историјским наративима. Овога пута пред публику ставља тек један случајан избор, без хронологије, али узорак свега чиме се бавио, а тога је много у специфичном, аутентичном цртежу и истраживачком приступу – од андерграунд сцене до редовних колумни у недељнику „Време”, где је објавио више од 1.500 страница стрипа. Ипак, Ракезић ретко има времена за осврт у прошлост и враћање почецима, јер је цртање стрипа посао који се за њега никада не прекида.

„Дан не прође, а да ја нисам нешто нацртао. Мој стрип је од почетка био личног израза, дубоко, чак аутобиографског, али се интересовања померају готово свакодневно. Мислим да ћу више залазити у територију колективно несвесног, заправо, каква енергија треба да постоји у сваком човеку, или више људи, да би се створио један свет, мање или више смислен. Наравно то је процес у којем има много катастрофалних грешака, лутања и свега могућег, као што и човек појединачно понекад крене погрешним путем, тако и  друштво, тако и нације, тако и човечанство. У извесном смислу окрећем се од појединачног психолошког ка нечем општем или заједничком”, објашњава за „Политику” Александар Ракезић, који најпре у југословенској периодици објављује стрипове почев од 1986. године.

Почетком деведесетих све активније је присутан у иностранству, нарочито у Америци, где „Fantagraphics Books” публикује више његових самосталних наслова, а запажено је присутан и у бројним часописима широм света. Такође, аутор је самосталних наслова у Италији, Француској, Британији, Јапану, Аустрији, Грчкој, док се у документарно-играно-анимираном филму Ђорђа Марковића „Последња авантура Кактус Бате” (2018), снимљеном делом и на локацијама у Панчеву, Ракезић опробава и у улози главног наратора и истраживача.

Његов особен и ангажован приступ историјским поглављима довео је до стрипа „Крвави октобар 1941”, којим је уз изложбу, у сарадњи с Меморијалним центром „21. октобар” из Крагујевца, био представљен у Српском културном центру у Пекингу, па и преведен на кинески језик. Међу соло изложбе убрајају се и оне у Београду, Сијетлу, Паризу, Сан Франциску, Риму и бројним тачкама широм планете, а водио је и Интернационални фестивал ауторског стрипа „ГРРР!” у Панчеву. Иако увек „на оку” и као учесник Бијенала у Венецији као аутор Каталога, невероватан је податак да Ракезић у свом родном граду никада није самостално излагао. Сада је, напомињу у Културном центру Панчева, направљен одличан спој две значајне годишњице, па иако ће Александар самостално излагати ове године у мају у Музеју примењене уметности у Београду, Панчево му се одужује као први град који обележава његов вредан јубилеј.

Док актуелна изложба у родном граду траје до 27. марта, а нова је увелико у припреми, на Ракезићевом радном столу је историја старог Рима. Теме се, додаје, циклично мењају, па га тренутно још заокупљају и неке „животније”, попут оне – како је наш свет пре једног века радо боравио у бањским лечилиштима. Стално трагајући за садржајем својих „табли”, додаје, није настала само огромна продукција, већ је много тога научио и о себи.

– Како старим, тако ме мање занима тренутан чин, а више ствари посматрам космички, феноменолошки. Све има много нијанси, искакања, неких сцена којих се дохватим у неком моменту и онда их разрадим. То је као део ваздуха који дишете, нешто што заузима добар број сати мог живота, размишљања, белешки... и вероватно ћу и ја завршити као што завршава већина стрип-цртача – обично их затекну над оном последњом таблом коју су урадили. У сваком случају било је забавно свих ових година – закључује Саша Ракезић, алијас Александар Зограф.