Бугарска одлучује о „Јужном току”

Градња гасовода „Јужни ток“ кроз Бугарску не зависи од градње цевовода преко Србије или неке треће земље, као што ни градња у Србији физички не зависи од градње у Бугарској, Мађарској или Грчкој. Зато тврдње бугарског председника Георгија Прванова о томе да почетак изградње бугарског дела гасовода у пројекту „Јужни ток“ зависи од Србије не стоје, потврдио је јуче за „Политику“ Александар Поповић, бивши министар енергетике.

Он каже да је пре почетка градње потребно израдити студију изводљивости за гасовод од Русије до западне Европе, прецизно дефинисати трасу, као и количине гаса које ће проћи тим гасоводом. Тек пошто тај велики део посла буде завршен, могуће је започети градњу, која би, појашњава Поповић, требало да се обавља симултано.

Прванов је пре два дана, после разговора с руским председником Дмитријем Медведевом, рекао да ће Бугарска бити спремна да почне градњу нове гасне цеви када буде уверена да се и у Србији поставља иста таква цев.

Упућени у гасне прилике у Србији тврде да им изјава бугарског председника више личи на куповање времена због притисака којима је та земља као чланица ЕУ изложена, да размисли о градњи конкурентског гасовода „Набуко“. Оно што забрињава, упозоравају стручњаци, јесте да уколико се Бугарска у последњи час определи за градњу „Набука“, цео пројекат „Јужни ток“ највероватније пада у воду. Таква одлука ће највише зависити од тога хоће ли се за „Набуко“ наћи гас или не. За сада га нема, али се не одустаје од проналажења нових налазишта.

И сам бугарски шеф државе недавно је потврдио да договори који су постигнути у последњих шест месеци са Азербејџаном, Египтом и другим земљама црноморског и каспијског региона и арапског света омогућују Бугарској да постане важна карика у реализацији пројекта „Набуко“, који ужива подршку Европске уније. То је покренуло сумње да ће Бугарска после потписивања уговора о „Јужном току“ са Русијом поступати једнострано.

У прилог тврдњи да Србија не може бити препрека за реализацију „Јужног тока“ јесте и чињеница да би Руси могли да га граде и без Србије, али не и без Бугарске која је централна земља када је траса гасовода у питању.

А да Србија не заостаје за темпом земаља које су потврдиле своје учешће у градњи „Јужног тока“ потврђују и у „Србијагасу“, где се надају да ће до краја фебруара формирати заједничку компанију за градњу тог гасовода. У „Србијагасу“ је спремана техничка документација још прошле године, док гасни споразум није ни био потписан, ни ратификован.

Све земље преко којих би „Јужни ток“ требало да прође морале би да заврше студију изводљивости до ове јесени. А на пролеће 2010. године требало би да се донесе коначна инвестициона, односно дефинитивна одлука о уласку у тај велики посао, потврђују у „Србијагасу“.

Како је „Политици“ потврђено у „Гаспромекспорту“, прецизнији одговор о томе када ће се кренути у градњу „Јужног тока“ Руси могу дати тек после завршетка студије изводљивости, односноне пре краја 2010. године. На све чешће спекулације да „Гаспром“ нема новца за градњу гасовода, из наведене компаније потврђују да ће упркос светској кризи настојати да реализују све главне пројекте ида ће можда повећати капацитет „Јужног тока“. Уколико буде потребно, годишњи пропусни капацитет ће бити повећан на 16 милијарди кубних метара гаса, што ће гасовод учинити много исплативијим.

„Гаспром“, како преноси агенција Интерфакс, оцењује да ће изградња гасовода „Јужни ток“ коштати до 25 милијарди евра.Више од четири милијарде требало би да буде потрошено на постављање гасовода по дну Црног мора, надземних магистрала до Аустрије у дужини од око 1.300 километара, а до обале Грчке у дужини од 990 километара још око 15 до 20 милијарди евра.

Јасна Петровић