Педофили вребају децу у групама за дописивање
Полиција је поступала по пријавама грађана у вези са налогом под називом „Ћерке и тате дописивање” на друштвеној мрежи „Фејсбук”, а за коју се сумњало да служи за успостављање непримерене комуникације између одраслих и малолетних лица, саопштено је пре два дана из МУП-а Србије.
„По налогу надлежног тужилаштва, у комуникацији са компанијом ’Мета’ прибављени су релевантни подаци и извршене потребне провере, на основу којих је утврђено да се администратор предметног налога не налази на територији Србије, већ на територији Републике Хрватске и даље провере врше се у циљу утврђивања евентуалне комуникације са малолетним лицима”, истакнуто је у саопштењу.
Навели су да полиција наставља да прати и реагује на овакве појаве, а све с циљем заштите малолетних лица у дигиталном простору.
Према речима Игора Јурића, председника Центра за несталу и злостављану децу (ЦНЗД), немогуће је рећи да ће се овакве појаве потпуно искоренити, али се тачка може ставити на некажњивост и на лаку доступност.
„Имамо решења, или нека три нивоа, како смо ми то препознали. Пре свега законодавни – дакле Србија већ ради на пооштравању казни по питању сексуалног злостављања деце на интернету и када говоримо о генерисаном садржају, односно оном који је направљен помоћу вештачке интелигенције. Затим технолошки – већи притисак мора да постоји на платформе, прво да они буду одговорни за садржај који се дели на мрежама које су у њиховом власништву и да они користе алате како би препознали предаторе и материјал који се ту појављује и да, уколико они не реагују уклањањем тог садржаја, да буду кажњени. И оно што је неки, да кажем, трећи ниво јесте престанак нормализације дељења садржаја на којима су деца путем интернета – то је нешто што данас родитељи самовољно раде, без свести да неко фотографију детета са мора, током купања или слично може да злоупотреби”, рекао је Јурић за наш лист.
На питање колико има сличних случајева оваквих група, казао је да прецизну статистику није могуће дати јер се те групе активирају и гасе на дневном нивоу.
„Оно што знамо јесте да број пријава расте из године у годину – тај податак је алармантан, јер значи да има много предатора и деце која су сексуално експлоатисана путем интернета, али и да се, с друге стране, о овом проблему гласно говори и да су деца и родитељи оснажени да овај проблем пријаве”, појаснио је Јурић.
Деца су, по својој природи, радознала. Зато, уколико њихова радозналост пређе границе у дигиталном свету и постану свесни да су у проблему, неопходно је да имају подршку родитеља, наглашава наш саговорник.
„Реченица ’нећеш више користити мреже’ је инстинктивна, али заиста контрапродуктивна. Ако дете казнимо одузимањем дигиталног света, након што нам се поверило, ми му уствари шаљемо поруку да је погрешило зато што нам се поверило. Решење није у изолацији, већ у едукацији. Стални рад на дигиталној писмености је кључ”, сматра први човек ЦНЗД-а.
Понекад, у жељи да заштите дете, али и да предатор буде адекватно кажњен – родитељи узимају закон „у своје руке”. Такав поступак, иако оправдан емоцијама, може имати негативан ефекат.
„Никако не саветујем родитељима да се играју детектива, то је изузетно опасно из два разлога. Прво, заиста можете опасно угрозити безбедност детета, а друго – нестручно прикупљање доказа може их учинити неупотребљивим. Оно што је обавеза сваког родитеља, када вам се дете пожали, јесте да забележи дописивање или фотографију и да скине УРЛ адресу самог налога с којег је писано детету. Оно где родитељи најчешће греше је да поделе јавно путем мрежа поруку или профил предатора на мрежама, то је потез који уништава све доказе и могућност да се нешто искористи на суд, а на све то је сам предатор упозорен да је јавно обележен и неће се више јављати”, упозорио је наш саговорник.
Како су најчешће мреже за прикупљање фотографија малолетника и ступање у контакт с њима „Инстаграм” и „Фејсбук”, Јурић је истакао да би отварање локалне „Мета” канцеларије или бар именовање званичног представника са овлашћењима било од огромног значаја за Србију.
„Тренутно се на одговоре по замолницама из иностранства ипак чега предуго, без обзира што Министарство унутрашњих послова Србије и тужилаштво имају одличну комуникацију с том компанијом. За неке озбиљне случајеве комуникација се показала као солидно брза, међутим, локална канцеларија би значила директну комуникацију с нашим надлежним органима, гашење спорних група, идентификација путем ај-пи адреса корисника који врше експлоатацију. Процесуирање би се вршило у реалном времену, а не месецима касније, када штета већ може бити начињена”, закључио је Игор Јурић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


