Педофили вребају децу у групама за дописивање

По­ли­ци­ја је по­сту­па­ла по при­ја­ва­ма гра­ђа­на у ве­зи са на­ло­гом под на­зи­вом „Ћер­ке и та­те до­пи­си­ва­ње” на дру­штве­ној мре­жи „Феј­сбук”, а за ко­ју се сум­ња­ло да слу­жи за ус­по­ста­вља­ње не­при­ме­ре­не ко­му­ни­ка­ци­је из­ме­ђу од­ра­слих и ма­ло­лет­них ли­ца, са­оп­ште­но је пре два да­на из МУП-а Ср­би­је.

„По на­ло­гу над­ле­жног ту­жи­ла­штва, у ко­му­ни­ка­ци­ји са ком­па­ни­јом ’Ме­та’ при­ба­вље­ни су ре­ле­вант­ни по­да­ци и из­вр­ше­не по­треб­не про­ве­ре, на осно­ву ко­јих је утвр­ђе­но да се ад­ми­ни­стра­тор пред­мет­ног на­ло­га не на­ла­зи на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је, већ на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и да­ље про­ве­ре вр­ше се у ци­љу утвр­ђи­ва­ња евен­ту­ал­не ко­му­ни­ка­ци­је са ма­ло­лет­ним ли­ци­ма”, ис­так­ну­то је у са­оп­ште­њу.

На­ве­ли су да по­ли­ци­ја на­ста­вља да пра­ти и ре­а­гу­је на ова­кве по­ја­ве, а све с ци­љем за­шти­те ма­ло­лет­них ли­ца у ди­ги­тал­ном про­сто­ру.

Пре­ма ре­чи­ма Иго­ра Ју­ри­ћа, пред­сед­ни­ка Цен­тра за не­ста­лу и зло­ста­вља­ну де­цу (ЦНЗД), не­мо­гу­ће је ре­ћи да ће се ова­кве по­ја­ве пот­пу­но ис­ко­ре­ни­ти, али се тач­ка мо­же ста­ви­ти на не­ка­жњи­вост и на ла­ку до­ступ­ност.

„Има­мо ре­ше­ња, или не­ка три ни­воа, ка­ко смо ми то пре­по­зна­ли. Пре све­га за­ко­но­дав­ни – да­кле Ср­би­ја већ ра­ди на по­о­штра­ва­њу ка­зни по пи­та­њу сек­су­ал­ног зло­ста­вља­ња де­це на ин­тер­не­ту и ка­да го­во­ри­мо о ге­не­ри­са­ном са­др­жа­ју, од­но­сно оном ко­ји је на­пра­вљен по­мо­ћу ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је. За­тим тех­но­ло­шки – ве­ћи при­ти­сак мо­ра да по­сто­ји на плат­фор­ме, пр­во да они бу­ду од­го­вор­ни за са­др­жај ко­ји се де­ли на мре­жа­ма ко­је су у њи­хо­вом вла­сни­штву и да они ко­ри­сте ала­те ка­ко би пре­по­зна­ли пре­да­то­ре и ма­те­ри­јал ко­ји се ту по­ја­вљу­је и да, уко­ли­ко они не ре­а­гу­ју укла­ња­њем тог са­др­жа­ја, да бу­ду ка­жње­ни. И оно што је не­ки, да ка­жем, тре­ћи ни­во је­сте пре­ста­нак нор­ма­ли­за­ци­је де­ље­ња са­др­жа­ја на ко­ји­ма су де­ца пу­тем ин­тер­не­та – то је не­што што да­нас ро­ди­те­љи са­мо­вољ­но ра­де, без све­сти да не­ко фо­то­гра­фи­ју де­те­та са мо­ра, то­ком ку­па­ња или слич­но мо­же да зло­у­по­тре­би”, ре­као је Ју­рић за наш лист.

На пи­та­ње ко­ли­ко има слич­них слу­ча­је­ва ова­квих гру­па, ка­зао је да пре­ци­зну ста­ти­сти­ку ни­је мо­гу­ће да­ти јер се те гру­пе ак­ти­ви­ра­ју и га­се на днев­ном ни­воу.

„Оно што зна­мо је­сте да број при­ја­ва ра­сте из го­ди­не у го­ди­ну – тај по­да­так је алар­ман­тан, јер зна­чи да има мно­го пре­да­то­ра и де­це ко­ја су сек­су­ал­но екс­пло­а­ти­са­на пу­тем ин­тер­не­та, али и да се, с дру­ге стра­не, о овом про­бле­му гла­сно го­во­ри и да су де­ца и ро­ди­те­љи осна­же­ни да овај про­блем при­ја­ве”, по­ја­снио је Ју­рић.

Де­ца су, по сво­јој при­ро­ди, ра­до­зна­ла. За­то, уко­ли­ко њи­хо­ва ра­до­зна­лост пре­ђе гра­ни­це у ди­ги­тал­ном све­ту и по­ста­ну све­сни да су у про­бле­му, нео­п­ход­но је да има­ју по­др­шку ро­ди­те­ља, на­гла­ша­ва наш са­го­вор­ник.

„Ре­че­ни­ца ’не­ћеш ви­ше ко­ри­сти­ти мре­же’ је ин­стинк­тив­на, али за­и­ста кон­тра­про­дук­тив­на. Ако де­те ка­зни­мо од­у­зи­ма­њем ди­ги­тал­ног све­та, на­кон што нам се по­ве­ри­ло, ми му уства­ри ша­ље­мо по­ру­ку да је по­гре­ши­ло за­то што нам се по­ве­ри­ло. Ре­ше­ње ни­је у изо­ла­ци­ји, већ у еду­ка­ци­ји. Стал­ни рад на ди­ги­тал­ној пи­сме­но­сти је кључ”, сма­тра пр­ви чо­век ЦНЗД-а.

По­не­кад, у же­љи да за­шти­те де­те, али и да пре­да­тор бу­де аде­кват­но ка­жњен – ро­ди­те­љи узи­ма­ју за­кон „у сво­је ру­ке”. Та­кав по­сту­пак, иако оправ­дан емо­ци­ја­ма, мо­же има­ти не­га­ти­ван ефе­кат.

„Ни­ка­ко не са­ве­ту­јем ро­ди­те­љи­ма да се игра­ју де­тек­ти­ва, то је из­у­зет­но опа­сно из два раз­ло­га. Пр­во, за­и­ста мо­же­те опа­сно угро­зи­ти без­бед­ност де­те­та, а дру­го – не­струч­но при­ку­пља­ње до­ка­за мо­же их учи­ни­ти не­у­по­тре­бљи­вим. Оно што је оба­ве­за сва­ког ро­ди­те­ља, ка­да вам се де­те по­жа­ли, је­сте да за­бе­ле­жи до­пи­си­ва­ње или фо­то­гра­фи­ју и да ски­не УРЛ адре­су са­мог на­ло­га с ко­јег је пи­са­но де­те­ту. Оно где ро­ди­те­љи нај­че­шће гре­ше је да по­де­ле јав­но пу­тем мре­жа по­ру­ку или про­фил пре­да­то­ра на мре­жа­ма, то је по­тез ко­ји уни­шта­ва све до­ка­зе и мо­гућ­ност да се не­што ис­ко­ри­сти на суд, а на све то је сам пре­да­тор упо­зо­рен да је јав­но обе­ле­жен и не­ће се ви­ше ја­вља­ти”, упо­зо­рио је наш са­го­вор­ник.

Ка­ко су нај­че­шће мре­же за при­ку­пља­ње фо­то­гра­фи­ја ма­ло­лет­ни­ка и сту­па­ње у кон­такт с њи­ма „Ин­ста­грам” и „Феј­сбук”, Ју­рић је ис­та­као да би отва­ра­ње ло­кал­не „Ме­та” кан­це­ла­ри­је или бар име­но­ва­ње зва­нич­ног пред­став­ни­ка са овла­шће­њи­ма би­ло од огром­ног зна­ча­ја за Ср­би­ју.

„Тре­нут­но се на од­го­во­ре по за­мол­ни­ца­ма из ино­стран­ства ипак че­га пре­ду­го, без об­зи­ра што Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва Ср­би­је и ту­жи­ла­штво има­ју од­лич­ну ко­му­ни­ка­ци­ју с том ком­па­ни­јом. За не­ке озбиљ­не слу­ча­је­ве ко­му­ни­ка­ци­ја се по­ка­за­ла као со­лид­но бр­за, ме­ђу­тим, ло­кал­на кан­це­ла­ри­ја би зна­чи­ла ди­рект­ну ко­му­ни­ка­ци­ју с на­шим над­ле­жним ор­га­ни­ма, га­ше­ње спор­них гру­па, иден­ти­фи­ка­ци­ја пу­тем ај-пи адре­са ко­ри­сни­ка ко­ји вр­ше екс­пло­а­та­ци­ју. Про­це­су­и­ра­ње би се вр­ши­ло у ре­ал­ном вре­ме­ну, а не ме­се­ци­ма ка­сни­је, ка­да ште­та већ мо­же би­ти на­чи­ње­на”, за­кљу­чио је Игор Ју­рић.