Морал је једина категорија с којом нема компромиса

Руски писац Захар Прилепин предложио је оснивање алтернативног признања Нобеловој награди за књижевност, што је подржао и руски председник Владимир Путин. „Морамо то да урадимо. Свакако ћемо радити на томе. Сарађиваћу директно са својим колегама и наложићу Министарству спољних послова да то уради”, рекао је Путин на састанку Савета за културу. Током тог састанка, писац Захар Прилепин предложио је стварање књижевне награде „глобалне већине” уместо Нобелове награде називајући Нобелову награду „постколонијалном” и истакао да је она недавно почела да се користи као политичко средство.

Истини за вољу, Нобелов комитет често доноси непредвидиве одлуке и као да награђује писце на које се нико не би кладио, као да тежи томе да надмудри кладионичаре, оне који годинама гласају за Муракамија, Маргарет Атвуд, Људмилу Улицку и друге.

Када је 2016. године Нобелову награду добио Боб Дилан, то је, на радост рокера, био прави шок за оне који не воле одступања од строго књижевних мерила. Може се рећи да су добитници махом и они аутори који на свој начин „подржавају” хуманистичке ставове и људска права, вредности које Запад присваја као своје, те дисиденти, који се противе опресивним системима у својим земљама и живе у егзилу. Политички ставови могу бити схваћени само као један од нивоа њихове уметничке прозе. Али, увек можемо да се запитамо због чега Људмила Улицка, једна од најбољих ауторки савремене светске књижевности, што потврђују додељена јој руска и међународна признања (добитница је и „руског Букера”, „Велике књиге” у Русији, признања „Москва ПЕН-а” и „Награде за руску књигу године”), Рускиња која сада живи у Берлину досад није добила Нобелову награду. У скорије време, више је и награђиваних жена писаца, што може бити у складу са политиком родне равноправности.

Прошле године Нобелова награда за књижевност вратила се у Европу, у Мађарску, наградивши Ласла Краснахоркаија, који је својим стваралаштвом и појавом изван главног тока, године 2024. награђена је јужнокорејска књижевница Хан Канг, уједно и први пут награђена списатељица из ове земље, 2023. поново је била актуелна Европа и признање је добио Јун Фосе из Норвешке, као и 2022. када је одликована Европљанка, Францускиња, Ани Ерно, а 2021. године актуелан је био писац Абдулразак Гурна, Танзанијац који живи у Великој Британији. Године 2020. награђена је Американка Луиз Глик, а када је 2019. Нобелову награду за књижевност добио Аустријанац Петер Хандке, то је било право изненађење, јер је он типична опозиција владајућим политичким ставовима Европске уније, а познат је и као неко ко подржава Србију и добитник је највећих српских одликовања, међу којима су и Орден Карађорђеве звезде првог степена, а инострани је члан САНУ. У образложењу Нобеловог комитета речено је да је награђен превасходно због квалитета његовог целокупног стваралаштва, за лингвистичку ингениозност која се супротставља конвенционалном приповедању, као и за истраживање специфичности људског искуства, али је ова одлука у јавности била коментарисана као контроверзна због Хандкеових ставова у вези са ратовима на Балкану из деведесетих година 20. века. Ипак, „уметност је победила”. Пре Хандкеа, добитница је била генијална Олга Токарчук, из Пољске, земље која предњачи по броју Нобеловаца, уз Хенрика Сјенкјевича, Виславу Шимборску, Чеслава Милоша, Леха Валенсу – награђеног за мир, и других.

Јелена Зелинска, руска књижевница, поред осталог, ауторка и романа „Последњи Руси виђени су у Београду”, која живи и ради у Будви, а чест је гост Београда, каже за наш лист:

– Свет је тренутно заиста толико поларизован да се практично свака награда може сматрати политизованом. Међутим, Нобелова награда за књижевност подразумева слободно учешће представника свих земаља. С обзиром на то да је Русија тренутно у сукобу с толико држава, немогуће је замислити писце из целог света који учествују у овој награди. Захар Прилепин, уз државну подршку, може да прогура шта год жели, али такво признање не би се могло сматрати међународном наградом. Штавише, постоји још један фактор. Многи руски писци тренутно живе у егзилу. На пример, популарни и широко превођени писци попут Акуњина, Улицке, Сорокина, и других. Тешко је замислити да би желели да учествују, а још теже је замислити да би били позвани да конкуришу за поменуту награду. Стога, по мом мишљењу, Прилепинова иницијатива ће само послужити даљој поларизацији света и неће имати никакав књижевни значај

По речима Петра В. Арбутине, читаоца и књижевног критичара, западна култура одавно не представља и не промовише постаменте на којима је настала. Притом, по његовим речима, политизација Нобелове награде последица је опште корумпираности друштва, које није успело да нађе категоричке одговоре на изазове новог времена и цивилизације, а које недостатак истине и искрености, последично и талента и истинске уметности, надокнађује недостатком морала.

– Вратимо се основном разлогу због кога је ова награда основана – савести једног филантропа који је схватио да његов изум убија људе. У контексту неколицине последњих добитника схватамо да је убијање дозвољено ако постоје „виши” циљеви и да се преименовањем рата у „борбу за мир” ствари мењају. Очигледно је да је Нобелов комитет заборавио да је морал једина категорија с којом нема компромиса и да се никакви компромиси не награђују. Немам ја ништа против тога да неки писац-дисидент добије награду ако је борац за „људска права”, на пример. Али, нека добије онда награду за мир, а не за књижевност. Мислим да је Србија по питању књижевних награда једино у светском тренду, награђујемо писце који свој морал развлаче као деца жваку на великом одмору у школи, пошто дело (нисам рекао – књиге) немају, читаоце још мање. Част изузецима. Но, да се вратимо Русима. Ако имају руског Букера, што не би имали и Нобела, ако ни због чега другог онда да би постали видљивији писци и дела које Нобелов комитет не жели да види, јер не припадају униполарном свету сенилне цивилизације, која накнадно (и касно) пере руке од колонијализма, робовласништва и масовних убистава – рекао је за наш лист Петар В. Арбутина, додајући:

– Књижевност Истока има много више да каже од западне књижевности, која говори и пише оно што њихови читаоци и интелектуални и политички ментори желе да чују. Либерали и левичари се више не боре за праведан и социјално поштен свет, већ за сексуалне слободе и права друштвених мањина, а те идеје транспоноване у књижевност не могу да надиђу баналност памфлета. То је све као у књизи „Писма кроз тамнички прозор” Владике Николаја Велимировића (већ чујем ибрет београдске чаршије код помињања овог аутора, будите стрпљиви још само тренутак) када аутор описује савезничко бомбардовање Маутхаузена, описујући рупу од авионске бомбе у коју су се, следећи наивну логику – да не може на исто место два пута да падне бомба, склонили заточени свештеници разних конфесија, сабрани у једну логорску бараку. „У ову рупу се – каже аутор – склонила култура двадесетог века, бежећи од цивилизације двадесетог века.” Волео бих да овај руски покушај буде место где се књижевност неће склањати од демона, дрекаваца и аждаја политичке коректности. Нисам велики оптимиста, али нисам ни превелики скептик, у сваком случају пустимо да видимо последице. Горе него што јесте, не може бити – закључио је Арбутина.

Писац Енес Халиловић, скорашњи добитник Награде „Београдски победник”, подржава сваки покушај успостављања било које нове награде за књижевност, било где у свету, следећи ону логику да треба да цвета хиљаду цветова.

– Књигама су потребне награде као препоруке. Мислим да Москва, Истанбул и Пекинг, као градови културе, треба да имају по једну глобалну књижевну награду и да се надмећу висином новчаног износа. То би било добро за књижевност. Такође, Нобелова награда за књижевност треба и даље да постоји, а Нобелову награду за мир треба укинути због тога што су је добили многи ратнохушкачи. Нека у свету буде основано и 200 књижевних награда, од по милион швајцарских франака, увек подржавам то да писци добијају новчани део признања. Време ће показати да ли ће нова руска награда имати политички значај – рекао је Енес Халиловић.

Како год, биће узбудљиво, поново ћемо у октобру гледати процене, ко ће бити „у игри” за Нобела, али и то ко ће ући у разматрање за руског Нобела…