„Доктор смрт” мртав вeћ 17 година

Један од најтраженијих нацистичких злочинаца, ес-ес официр Ариберт Хајм, који је током Другог светског рата радио као лекар у злогласном концентрационом логору Маутхаузен, када је и зарадио надимак „доктор смрт”, годинама је, наводно, мртав. Ову тврдњу изнеле су, прошле недеље позивајући се на документе и изјаве сведока, немачка телевизија ЗДФ и амерички дневник „Њујорк тајмс”. По њиховом мишљењу, Хајм је умро од рака још августа 1992. године (када је имао 78 година) у Каиру, након што се преобратио у ислам.

Ово откриће било би истинска сензација да многи који годинама помно прате све што се збива у вези са одбеглим нацистичким злочинцима не сумњају у његову веродостојност. Тако је невладина организација Документациони покрет отпора (нацизму и неонацизму – прим. аут.) у Бечу одмах оспорио тврдњу о Хајмовој смрти.

Са изнетим тврдњама не слаже се најпознатији ловац на нацисте Ефраим Зуроф из центра „Симон Визентал”. Он је одмах по објављивању вести изразио „озбиљну сумњу” у тачност података. За агенцију Ројтерс је прокоментарисао да не постоји сумња да је Хајм живео у Египту. „Али питање је да ли је умро у Египту. Ми озбиљно у то сумњамо”.

Годинама су ловци на нацисте веровали да се Хајм, који је медицинским експериментима убио више стотина логораша (између осталог, убризгавао им је бензин директно у срце, вадио им органе и вршио операције без анестезија, а од кожа жртава правио абажур за лампе) крио у Чилеу, где је наводно имао ванбрачну кћерку.

Судећи, ипак, по подацима до којих су новинари дошли током истраживања, „доктор смрт” је након бекства из Западне Немачке 1962. године живео готово три деценије у египатској престоници, где је почетком осамдесетих година прошлог века прешао у ислам. Променио је име у Тарек Фарид Хусеин да би се што боље сакрио од потере.

Како би поткрепили тврдњу да је Хајм заиста умро у Каиру, ЗДФ се позива на неколико извора, међу којима је и његов син Рудигер, који је потврдио да је био са оцем у тренутку његове смрти 10. августа 1992. године. „То је било у време Олимпијских игара у Барселони. У соби се налазио телевизор и он је гледао Олимпијаду. То му је одвлачило пажњу. Мора да је трпео ужасне болове”, изјавио је за „Њујорк тајмс”. Рекао је, такође, да је његов отац, пре него што је доспео у Египат, живео у Француској, Шпанији и Мароку.

У хотелској соби, коју је Хајм изнајмио, истражитељи су успели да пронађу стотинак докумената које је злочинац држао у једној торби. Међу њима су били чланци о потери која је била организована за њим, као и цртежи војника и возова које су нацртали његова деца. Пронађен је и његов египатски пасош под именом Тарек Фарид Хусеин (али су остали подаци, попут места и године рођења исти као у Хајмовом немачком пасошу), као и његова писма и медицински резултати. Новинари су, такође, презентовали и копију умрлице, а Рудигер Хајм је потврдио да је „доктор смрт” сахрањен на гробљу за сиромашне у Каиру (иако је жеља, коју ислам одбацује, била да се његово тело након смрти да за медицинска истраживања). Проблем са којим се сада суочавају истражитељи јесте да се гробнице на том гробљу обнављају сваких неколико година, па су шансе да се Хајмови посмртни остаци икада пронађу готово минимални.

Хајм је био на другом месту на листи најтраженијих нацистичких ратних злочинаца, после Алојза Брунера, главног помагача Адолфа Ајхмана, за кога се такође верује да је умро. Зуроф је истакао и да ће, уколико ова вест буде потврђена, „запрепастити свет”. „Међутим, оно што није јасно, а што недостаје у презентацији ЗДФ-а и ’Њујорк тајмса’, јесте необориви доказ да је Хајм умро”, рекао је Зуроф и нагласио да нема гроба, нема тела и не може бити урађена ДНК анализа. Истакао је и да је од немачке полиције добио уверења да случај Хајм неће бити затворен. „Рудигер је лагао. Или сада лаже, или је раније лагао. Међутим, како он има интереса у овој причи, све што каже мора да се узме са сумњом и извесном дозом скептицизма”, преноси изјаву Зурофа лондонски „Тајмс”.

Радмила Шкорић

----------------------------------------------

Живот и злочини

Вест, која је обишла и запрепастила свет, каже да је један од најтраженијих нацистичких ратних злочинаца Ариберт Хајм умро под псеудонимом још 1992. године у Египту, наводи Би-Би-Си.

Рођен 1914. године у аустријском граду Радерсбургу, Хајм се прикључио локалној нацистичкој партији 1935, три године пре него што је Немачка извршила аншлус Аустрије. Године 1940. постао је члан елитних ес-ес трупа, а након кратких боравака у немачким логорима Бухенвалд и Саксенхаузен, послат је у Аустрију, у злогласни Маутхаузен. Због исказане свирепости често је упоређиван са крвником из Аушвица Јозефом Менгелеом, злогласним Анђелом смрти. После Другог светског рата радио је као гинеколог у Баден-Бадену до 1962. године. Из Немачке је побегао непосредно након што је схватио да је у целом свету појачано трагање за нацистичким злочинцима и да више није безбедан. Након Француске, Шпаније и Марока стигао је у Египат, где је живео готово тридесет година, током којих се издржавао као фотограф.

-----------------------------------------------------

Злочинци који су умакли правди

Да Ариберт Хајм није једини који је успео да се до краја живота скрива пред потерама, говори и списак злочинаца које је објавио лондонски дневник „Тајмс”.

Први на списку центра „Симон Визентал” је Алојз Брунер, помоћник Адолфа Ајхмана, креатора идеје „коначног решења” за Јевреје. Побегао је из Немачке 1954. године, прво у Египат, а затим у Сирију. Верује се да је у Сирији и умро 1992. године. Ипак, смрт никада није потврђена.

Шеф Гестапоа Хајнрих Милер такође се налази на списку. Последњи пут је виђен у Фиреровом бункеру 1. маја 1945. године. Верује се да је побегао у Бразил или Аргентину. Смрт никада није потврђена. „Анђео смрти” доктор Јозеф Менгеле постао је познат по својим експериментима у Аушвицу. Све до 1953. године је живео у Баварској, али након што су његова злодела изашла на светлост дана побегао је у Аргентину. Умро је у Бразилу 1979. године. На списку се налази и Валтер Рауф, некадашњи ес-ес официр, који је „измислио” камионе – гасне коморе. Оптужен је за убиства готово 100.000 људи из Совјетског Савеза, Пољске и Југославије. Преминуо је 1984. године у Сантјагу, главном граду Чилеа.