Ко патролира Википедијом

„Немамо чланак ’Енциклопедисти’, али можете да га напишете! Куцајте у кутији испод и кликните на ’сними страницу’ да бисте започели овај чланак, који ће бити одмах објављен. Ваша ИП адреса ће бити забележена у историји измена ове стране.” Ово су основна упутства за писање одредница на Википедији, због којих би се, да икако могу да их виде, Русо, Даламбер, Дидро, Волтер и Монтескје, најчувенији писци, филозофи и научници који су током треће четвртине 18. века састављали француску енциклопедију, „образложени речник наука, уметности и заната”, зачуђено погледали. Данас, међутим, људи преврћу очима ако схвате да њихов саговорник није ни чуо за овај пројекат прављења модерне интернетске енциклопедије бесплатног, слободног, али тачног и потпуног садржаја, који су у електронску орбиту 15. јануара 2001. лансирали Американци Лари Сенгер и Џими Вејлс.

Одреднице у Википедији, којих у овом тренутку има око 12 милиона (само на енглеском 2,7 милиона), пише и мења тешко избројива војска добровољаца из свих кутака Земљине кугле на 253 језика (чак и на есперанту, латинском и црквенословенском). Ипак, има и неверних Тома, нарочито међу универзитетским професорима, који се мрште кад у списку литературе семинарског рада виде да је извор била и „Википедија”.

Углед стечен у виртуелном простору

Како кажу сами „википедисти”, доза сумњичавости је сасвим разумљива када се у обзир узме чињеница да готово сваки текст, осим оних контроверзних и шкакљивих, које су честа мета вандализма, може да пише, мења и користи свако са приступом Интернету и вишком слободног времена. Без обзира на то да ли први пут „свраћа” на сајт Википедије, или је тамо већ написао на десетине текстова, да ли је регистрован или не, толика слобода дата кориснику не значи да би свих шест милијарди Земљана требало да напише одредницу о себи, или да се свет упознаје са „животом и прикљученијима Перине мачке из детињства”.

Да би се спречиле злоупотребе, међу корисницима постоји хијерархија корисничких група, са различитим нивоима овлашћења и приступа „патролирању” и „чешљању” чланака. Нико од њих не прима новац за силне сате које проведе на Интернету, а звања заслужују на основу поверења и угледа који стекну у виртуелном простору, након што њихову кандидатуру аминују већ одобрени корисници путем интернетског гласања, уз консензус од бар 80 одсто гласача.

Тако, на пример, администратори у заједници „википедиста” надгледају расправе о чланцима-кандидатима за брисање, као и нове или измењене одреднице како би се спречили очити вандалски напади, и разматрају захтеве корисника који траже администраторска овлашћења. И за њих, као и за све кориснике, важи правило неутралне тачке гледишта, али они могу да блокирају и деблокирају кориснике или чак целе провајдерске опсеге, да бришу, враћају, закључавају и откључавају странице и уређују заштићене стране.

Шест година српске Википедије

Интересантно је да и они имају претпостављене – тако чланови категорије „бирократа” имају право шефовања над администраторима, а „стјуарди” смеју да раде на свим језицима. Корисник од „вики-полицајаца” може да заради опомену, али и блокаду – забрану да на одређено време пише и уређује странице, ма којој групи припадао. Највећи број обрисаних текстова су пробе, које често имају само наслов.

Све ово важи и за српску верзију, а, према подацима са њене основне стране, Срби су од момента њеног „подизања” написали 70.867 одредница, начинили просечно 9,32 измена по чланку, а регистрованих корисника има 30.440. Одговоре на питања о (српској) Википедији дао нам је Никола Смоленски, тридесетогодишњи програмер из Београда, један од 23 тренутно активна администратора у српској „мрежи”, и један од најплоднијих и најцењенијих домаћих писаца одредница. Њега многи сматрају „првим човеком српске Википедије”, а тренутно је и на месту председника Извршног одбора Задужбине Викимедија за Србију, чији је посао контакт са медијима, сакупљање пара и организовање састанака уредника из окружења.

– Српска Википедија ће 16. фебруара ове године прославити шести рођендан, а први текст написао је сада неактивни Филип Брчић, о ауторском праву текстова са Википедије, којима се приликом цитирања мора навести извор. Администратори, којих је до сада било свих узраста и образовних профила, од ђака шестака до професора универзитета, састају се сваке друге недеље у сали београдског Дома омладине и причају о најразличитијим темама у вези с Википедијом – објашњава за наш лист Никола Смоленски и додаје да имамо премало уредница Википедије.

Према његовим речима, иако би сваки лаик очекивао да највише препуцавања има око измене чланака о политици, Срби се, чешће под надимцима него под пуним именом и презименом, у виртуелном простору најжустрије свађају око правописа, поготово око транскрипције с других језика и писања великог и малог слова.