Пролонгирање продаје НИС-а одговара Америци

Мађарска нафтна компанија МОЛ и руски „Гаспромњефт”, према писању мађарског портала „Ориго”, требало је данас, 31. марта, да потпишу купопродајни уговор о преузимању руског власничког удела у „Нафтној индустрији Србије” (НИС). Зелено светло за то требало је, између осталог, да да и амерички ОФАК. Тај датум се прескаче, јер су САД прошле недеље дале МОЛ-у нови рок до 22. маја до када би требало да се финализују уговори о купопродаји.

Поред тога, МОЛ је требало да настави и преговоре и са националном нафтном компанијом Уједињених Арапских Емирата АДНОК-ом, која би евентуално могла да уђе у НИС као мањински партнер. МОЛ група је такође 19. јануара саопштила да се договорила са „Гаспромњефтом” о главним условима обавезујућег оквирног споразума, према којем би купила 56,15 одсто удела у НИС-у.

Ситуација се, међутим, од тада до данас значајно променила. Цена нафте скочила је са 60 на јучерашњих 115 долара за барел. Уколико се ескалација сукоба на Блиском истоку настави и додатним копненим нападима Америке на Иран, даљи раст цена је неизбежан.

Возачи у Србији и даље на ову кризу гледају из даљине, јер горива на свим пумпама у нашој земљи има у сваком часу довољно. Држава води рачуна да цене у малопродаји буду толике да се отклони потенцијални удар на раст инфлације, маржа трговаца је око 14 динара, законом је прописано 21, али било је дана када је падала и на један динар.

Колико сви ови нафтни шокови утичу на успоравање продаје НИС-а, који је уз светску кризу погођен и санкцијама истих тих САД и ЕУ, због чега мора на добош и коме се више жури да заврши ову трансакцију – НИС-у или МОЛ-у?

Упитан да ли НИС-у пада или расте цена због чекања да се коцкице склопе, Ненад Гујаничић, главни брокер у брокерској кући „Моментум секјуритас”, каже за наш лист да је са аспекта НИС-а најважније да компанија не трпи санкције, али мора се рећи да је њено пословање и даље под притиском услед повећане неизвесности и немогућности да дугорочно планира пословање.

– Одлука да се одобри додатни рок за преузимање НИС-а је била прилично очекивана, нарочито пошто је неколико дана раније компанија добила дозволу за оперативни рад. Међутим, иако је прелиминарни споразум МОЛ–„Гаспром” објављен још 19. јануара, ово одобрење ОФАК-а за наставак долази више од два месеца касније, па се тешко одати утиску да је америчкој администрацији у интересу одлагање овог процеса (слично као и када је реч о продаји имовине „Лукоила”) – каже он. Да им не одговара пролонгирање, могли су још 19. јануара да дају одобрење да МОЛ купи НИС. Исто је учињено с „Лукоилом”, који је десет пута већа компанија од НИС-а и за који су се у међувремену јављале чак и неке америчке фирме да га купе, па је све одложено.

Претпоставка је да САД на тај начин чувају „кеца у рукаву” за неке нове преговоре с Русима.

Разлог за одлагање договора о купопродаји може да буде и да би се сачекали резултати избора у Мађарској 12. априла, иако би према тврдњама оних који су укључени у нафтне прилике било боље да се НИС продао пре тог рока. Јер у случају да странка Виктора Орбана не победи, што је мало вероватно, Руси би остали без велике подршке, што би посредно могло да доведе и до ревидирања одлука о куповини НИС-а, ако се политика пита. С друге стране, Русима је свака цена за НИС небитна јер геополитичко позиционирање у Србији нема цену. Не треба заборавити да је „Гаспром” принуђен да прода свој удео у НИС-у.

Овакав статус НИС-а не одговара ни држави Србији као мањинском власнику јер ова компанија у просеку учествује са скоро четири одсто БДП-а и пуни са око 10 одсто буџет Србије. НИС је међу највећим пореским обвезницима кроз акцизе, ПДВ и рудну ренту, што утиче на укупну стабилност јавних финансија.