Око 84 одсто корисника дигитално чува осетљиве податке

На Светски дан прављења резервних копија истраживање показује да генерација З и миленијалци готово све чувају електронски, док скоро сваки трећи испитаник старији од 55 година и даље преферира добар стари папир.

Истраживање које је спровео центар за истраживање тржишта компаније Касперскy показује да већина људи преферира да важне информације чува дигитално.

Већина испитаника (84 одсто) тврди да осетљиве личне податке као што су лични документи, финансијски подаци, здравствене информације или архива фотографија чува у електронском формату. Међу особама старости 18–34 године овај проценат расте на 90 процената, што указује на висок ниво дигитализације личних података код младих.

Само 16 одсто укупних испитаника има поверење искључиво у физичке копије, а овај проценат је највећи међу старијом популацијом (55+), где се скоро 30 осто ове старосне групе одлучује за традиционалан начин чувања података.

Када је реч о дигиталном складиштењу података, више од половине (56 одсто) наводи да своје важне записе чува на рачунару или хард диску, 45 одсто користи клоуд решења, а 20 процената поверава своје податке државним дигиталним сервисима.

Не постоји универзалан приступ чувању података, нити је потребно правити резервне копије сваког појединачног фајла. Ипак, снажно се препоручује успостављање редовне рутине прављења резервних копија, посебно за осетљиве податке или фајлове који се не могу поново генерисати или повратити на други начин.

Према популарној 3-2-1 стратегији бекапа, требало би да имате најмање три копије важних података, да их чувате на два различита типа складишта и да најмање једна копија буде ван локације (у цлоуду или на екстерној физичкој локацији).

Најосетљивији подаци као што су лозинке, лични документи или финансијски детаљи захтевају посебну пажњу.