Приручник логора Гвантанамо на Интернету

Приручник америчке војске за затвор Гвантанамо, постављен на Интернет, даје увид у општа правила и најситније детаље који се односе на затварање осумњичених терориста, преноси агенција "Ројтерс".
Упутство, дато на 238 страница под називом "Стандардне радне процедуре за камп Делта", носи датум 27. март 2003. и потпис генерал-пуковника армије Џефрија Милера, који је тада био командант затвора у коме се и даље налази око 300 осумњичених талибана и припадника Ал Каиде.

Реч је о аутентичном примерку правила која су у то време постојала у америчкој поморској бази на Куби, саопштио је представник за штампу Гвантанама потпуковник Ед Буш.

Каже се да новопридошле затворенике прве две недеље треба држати скоро у изолацији да би стекли зависност од иследника, као и да би се "повећала и искористила дезоријентација и дезорганизација које новајлије доживљавају током процеса испитивања".

Шоље од стиропора морају да буду одузете ако су затвореници по њима писали, јер су их очигледно користили да би једни другима преносили поруке. "Ако је шоља оштећена или уништена, затвореник ће бити кажњен због уништавања имовине владе", наводи се у правилима.

Ово упутство, постављено прошле недеље на вебсајт Wikileaks. org, позива све цинкароше широм света да анонимно објаве државна документа која садрже доказе о корупцији и неправдама владе.

Упутство за Гвантанамо има ознаку "слободно за објављивање" и "само за званичну употребу", што значи да није тајни документ, али ни да никада није био планиран за масовну дистрибуцију.

Овде се такође наводи да посетиоцима из Међународног Црвеног крста није био дозвољен приступ неким затвореницима, што је војска упорно демантовала.

Нека правила делују разумљиво. Једно од њих саветује војницима: "У случају да се контејнери напуне пре времена одређеног за одношење и пражњење, користите други који се налази у кампу".

Друго правило налаже да "затвореницима није дозвољено да фарбају косу".

Годинама су тврдње о злостављању износили затвореници, њихови адвокати, групе за заштиту људских права и неколико војних и владиних службеника који су радили у Гвантанаму.

У приручнику се јасно ставља до знања какав треба да буде однос према људима и напомиње се да су "злостављање и било који облик телесног кажњавања забрањени".

Овде могу да се нађу упутства која само војска може да напише, као, рецимо, како треба користити сузавац за непокорне затворенике: "Циљајте у очи, нос и уста, када је то могуће. Користите у трајању од пола или једне секунде на раздаљини од 91 до 183 центиметра".

Када се затвореници силом одводе из ћелија, улога сваког члана петочланог "тима за непосредно реаговање" јасно је дефинисана: "Човек број три одговоран је за обезбеђење леве руке затвореника...".

Приручник даје упутства како из минута у минут затворенике треба стављати у окове, претражити и померати и како, после тога, треба покупити ланце.

Четири странице посвећене су опису начина на који новопридошлог треба извести из авиона и пребацити преко залива Гвантанамо до затвора у главном делу базе – са једним снајперистом и два осматрача.

Затворенике треба прегледати и видети да ли имају ожиљке, ознаке или тетоважу, који се фотографишу ради евиденције Еф-Би-Аја. Такође, треба да буде присутан и лингвиста да би приликом прегледа телесних шупљина објаснио шта се ради, стоји даље у приручнику.

Портпарол Гвантанама Буш каже да су у команди од 2003. биле три промене и да су "правила у великој мери проширена и разрађена". Он додаје да се у затвору налазе опасни терористи и да о посебним правилима не жели да говори из безбедносних разлога.