Нео­п­ход­ност осу­де кршења права иранске деце

Пре­ма основ­ним на­че­ли­ма ме­ђу­на­род­ног пра­ва, укљу­чу­ју­ћи Кон­вен­ци­ју о пра­ви­ма де­те­та, де­ца ужи­ва­ју по­себ­ну за­шти­ту, а оба­ве­за је вла­да и ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це да им увек обез­бе­де пра­во на жи­вот, здра­вље, до­сто­јан­ство и при­ступ здрав­стве­ним и по­моћ­ним услу­га­ма, по­себ­но у кри­зним и кон­фликт­ним си­ту­а­ци­ја­ма. Сход­но то­ме, аме­рич­ко-ци­о­ни­стич­ка агре­си­ја про­тив Ислам­ске Ре­пу­бли­ке Иран иза­зва­ла је озбиљ­ну за­бри­ну­тост због ши­ро­ко рас­про­стра­ње­ног кр­ше­ња пра­ва де­це у зе­мљи, по­себ­но де­це са спе­ци­фич­ним бо­ле­сти­ма и оне де­це ко­јој је по­треб­на кон­ти­ну­и­ра­на ме­ди­цин­ска не­га.

Као ре­зул­тат не­при­ја­тељ­ских ак­ци­ја и усло­ва услед агре­си­је САД и ци­о­ни­стич­ког ре­жи­ма про­тив на­ше на­ци­је мно­га иран­ска де­ца су се су­о­чи­ла са озбиљ­ним прет­ња­ма по сво­је здра­вље и жи­вот. Ова си­ту­а­ци­ја је још ви­ше за­бри­ња­ва­ју­ћа за де­цу ко­ја жи­ве са спе­ци­фич­ним бо­ле­сти­ма као што су рак, бо­ле­сти кр­ви, рет­ки ме­та­бо­лич­ки по­ре­ме­ћа­ји и дру­ге хро­нич­не бо­ле­сти; јер су кон­ти­ну­и­ра­но ле­че­ње, при­ступ ви­тал­ним ле­ко­ви­ма, ме­ди­цин­ској опре­ми и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним услу­га­ма нео­п­ход­ни за њи­хов оп­ста­нак.

Окол­но­сти ко­је су до­ве­ле до на­ру­ше­ног при­сту­па ове де­це ле­ко­ви­ма, ме­ди­цин­ским услу­га­ма или здрав­стве­ној ин­фра­струк­ту­ри пред­ста­вља­ју ја­сно кр­ше­ње прин­ци­па Кон­вен­ци­је о пра­ви­ма де­те­та, по­себ­но пра­ва на жи­вот, пра­ва на нај­ви­ши мо­гу­ћи стан­дард здра­вља и прин­ци­па нај­бо­љег ин­те­ре­са де­те­та.

Сви зна­мо да пре­ма ме­ђу­на­род­ном ху­ма­ни­тар­ном пра­ву де­ца, као нај­ра­њи­ви­је ци­вил­не гру­пе, тре­ба да има­ју по­себ­ну за­шти­ту од по­сле­ди­ца не­при­ја­тељ­ста­ва, али до са­да је по­вре­ђе­но 1.190 де­це, од ко­јих је 41 би­ло мла­ђе од две го­ди­не, а на­жа­лост уби­је­но је и 210 не­ви­не де­це.

Сход­но то­ме, од ме­ђу­на­род­них те­ла, укљу­чу­ју­ћи Уни­цеф, Ко­ми­тет за пра­ва де­те­та и спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка ге­не­рал­ног се­кре­та­ра УН за де­цу и ору­жа­не су­ко­бе, оче­ку­је се да:

1. По­све­те хит­ну и по­себ­ну па­жњу си­ту­а­ци­ји иран­ске де­це, по­себ­но де­це са спе­ци­фич­ним бо­ле­сти­ма.

2. Сва­ку рад­њу или ста­ње ко­је угро­жа­ва здра­вље и при­ступ ме­ди­цин­ској не­зи де­це тре­ба зва­нич­но осу­ди­ти.

3. Од агре­со­ра тре­ба зах­те­ва­ти да пре­ки­не сво­је ору­жа­не на­па­де и вој­не агре­си­је, ко­је кр­ше По­ве­љу Ује­ди­ње­них на­ци­ја и ме­ђу­на­род­но пра­во. С дру­ге стра­не, тре­ба­ло би пред­у­зе­ти и нео­п­ход­не ме­ре ка­ко би се агре­со­ри и кри­ми­нал­ци по­зва­ли на од­го­вор­ност.

4. Ме­ђу­на­род­не ме­ха­ни­зме по­др­шке тре­ба оја­ча­ти ка­ко би се оси­гу­рао без­бе­дан и одр­жив при­ступ бо­ле­сне де­це нео­п­ход­ним ме­ди­цин­ским услу­га­ма и ле­ко­ви­ма.

Ко­нач­но, де­ца не би тре­ба­ло да бу­ду жр­тве тен­зи­ја и су­ко­ба. За­шти­та њи­хо­вих жи­во­та, здра­вља и бу­дућ­но­сти је за­јед­нич­ка од­го­вор­ност ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, а иг­но­ри­са­ње овог пи­та­ња мо­же има­ти не­по­пра­вљи­ве ху­ма­ни­тар­не по­сле­ди­це.

*Ам­ба­са­дор Ислам­ске Ре­пу­бли­ке Иран у Ср­би­ји