Деца коју не лече већ збрињавају

Стравичне фотографије малишана са сметњама у развоју који се лече у нашим установама социјалне заштите и који леже фиксирани за кревете отишле су у свет посредством Организације за заштиту права особа ометених у развоју и поново скренуле пажњу домаће јавности на услове у којима се лече малишани са тешким облицима менталне ретардације. Истраживачи ове организације у свом извештају наглашавају да је велики број деце и одраслих склон самоповређивању, због чега особље често прибегава трајном фиксирању. Како је наведено у овом извештају, проблем самоповређивања постоји код 40 одсто свих пацијената у Кулини, док је овај проценат још већи код хоспитализованих малишана.

У Србији не постоји званична евиденција о броју деце са сметњама у развоју, али различити епидемиолошки графикони сведоче да у нашој земљи живи око 11.000 малишана која су психички и физички ометени у развоју. Подаци из једног статистичког годишњака Универзитетске дечје клинике у Београду говоре да се на 600 до 650 деце роди једно дете са најтежим обликом менталне ретардације – Дауновим синдромом. Суморна статистика такође сведочи да о 70 одсто ових малишана води рачуна само један родитељ – најчешће мајка. Подаци такође говоре да је свега десет одсто ове деце укључено у неки облик организоване професионалне подршке (предшколске, основношколске, средњошколске или установе за смештај деце), а само један одсто од овог броја запосли се у широј друштвеној заједници.

Стручњаци објашњавају да (ауто)агресивност код малишана са тешким облицима менталне ретардације и деце са Дауновим синдромом могу да узрокују нагомилане психичке тензије, које дете није у стању да вербализује, али и наглашавају да се самоповређивање код ове деце јавља услед недостатка контакта са људима и емотивне и физичке стимулације. Они објашњавају да дете дилему – да ли ће осетити бол или затупљујућу досаду и одсуство било каквог људског контакта решава – самоповређивањем. 

"Самоповређивању обично претходе неки ритмични покрети или љуљање – тзв. рокинг, који временом могу прећи у много екстремније понашање, као што је ударање главом у зид или ударање и грижење. Уколико се ово понашање адекватно не третира, дете може да почне да сакати само себе. Дакле, ако до самоповређивања дође, неопходан је одговарајући третман, али се у пракси често дешава да је фиксирање најчешћи облик "третмана" за који се одлучују старатељи ове деце. Међутим, фиксирање агресивног детета само погоршава његову психолошку узнемиреност и, истовремено, рађа страх и бес, што резултира даљим самоповређивањем. Осим тога, продужена употреба фиксирања може довести до атрофије мишића, деформитета опасних по живот, па чак и до отказивања неких органа", упозорава др Маја Антончић, дечји психијатар.

Др Оливер Видојевић, психијатар за децу и адолесценте, објашњава да се код малишана са тешким облицима менталне ретардације аутоагресивност јавља када се поремети њихова унутрашња биолошка или психолошка равнотежа.

"Њихов ниво функционисања је много софистициранији и психологија и биологија су неупоредиво више испреплетане него код нормалне деце. Јака унутрашња емоција код њих може да изазове и плач и смех. Пошто не знамо шта узрокује буре и олује у њиховој души, ту деца морамо врло брижљиво пазити, неговати и надзирати, а ако се јави узнемиреност и агресивност, они се пре свега спречавају физичким контактом у виду снажнијег загрљаја и лековима. Фиксирању се прибегава само да се премости време до почетка деловања лека – а то време најчешће не износи дуже од пола сата", објашњава наш саговорник. 

Руководилац дневног боравка за децу и омладину ометену у развоју у Лазаревцу Петар Сенић, у коме борави 26 деце са различитим облицима менталне ретардације и аутизмом, узраста од пет до 26 година, истиче да је перцепција ове деце за битну нијансу другачија него код нормалних малишана и да њихову агресивност усмерену ка себи или ка другоме могу да изазову разна унутрашња незадовољства која они не умеју да саопште.

"Ментална ретардација није болест већ стање. Другим речима, природа менталног обољења ове деце је таква да се не може лечити, због чега се она и не лече у установама здравствене већ социјалне заштите. У суштини, ми се бавимо збрињавањем те деце и настојимо да искористимо максимум од оних потенцијала којима их је природа обдарила и да их оспособимо да воде рачуна о себи – у границама њихових могућности. Фиксирање се спроводи када је дете агресивно према себи или према другима и када проценимо да постоји реална опасност да оно повреди, уједе или ослепи себе или друго дете", наглашава наш саговорник.
Катарина Ђорђевић

--------------------------------------------------------------------------

У Србији нема логора за децу

Премијер Војислав Коштуница саопштио је јуче да ће Влада Србије формирати комисију са циљем да утврди стварно стање у специјализованим установама, али и покренути питање одговорности за исконструисане оптужбе изнете на рачун Србије у извештају Организације за заштиту права ометених у развоју.

Влада Србије ће формирати посебну комисију која ће одмах направити извештај о постојећем стварном стању у установама социјалне заштите за особе са посебним потребама, наведено је у саопштењу председника Владе Србије.

"Ресорни министри су ме обавестили да су многе оцене изнете у извештају Организације за заштиту права ометених у развоју лажне. Посебно су тенденциозне и злонамерне оптужбе да се мучење користи под видом лечења деце, и да је реч о логорима за децу, а не о социјалним установама", навео је Коштуница.

Према његовим речима, Влада Србије ће инсистирати да се до краја расветле све чињенице о стварном стању у овим специјализованим установама и истовремено покренути питање одговорности за исконструисане оптужбе које су у извештају под насловом "Мучење као лечење" изнете на рачун Србије. "Сведоци смо да се систематски води пропаганда како је Србија захваћена фашизмом, иако сваки грађанин наше земље осећа најдубље огорчење и према фашизму и према фашистима који су побили стотине хиљада невиних припадника нашег народа", наведено је у саопштењу.

"Сада су дошли на ред логори за беспомоћну децу, а тренутак у коме се све то дешава није случајно изабран", оценио је Коштуница и истакао да ће се Влада Србије тако мрачној пропаганди супротстављати свим дозвољеним демократским и правним средствима.
Танјуг 

--------------------------------------------------------------------------

Стање је мучно, али нема мучења деце

Нови Сад – Војвођански омбудсман саопштио је јуче да је стање у специјализованим установама у Србији "мучно, али нема мучења деце".

У саопштењу Канцеларије покрајинског омбудсмана демантују се наводи из извештаја који је јуче у Београду представила међународна невладина организација МДРИ да се штићеници специјализованих установа у Србији муче и злостављају.

"Неприхватљива је тврдња да је реч о мучењу или злостављању штићеника ових институција. Истичемо да је особље ових институција било изузетно мотивисано за рад и обављало га професионално, упркос изузетно тешким условима за рад и ниским платама", наводи се у саопштењу војвођанског омбудсмана.

У саопштењу је прецизирано да је омбудсман извршио инспекције у Дому за децу "Колевка" у Суботици и у Дому за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику поред Новог Сада, који се помињу у извештају МДРИ.
Бета