Поклон-плацеви под Грмечом

Будва – Кренуло је,некако из сна.Из ноћи у ноћ ређале су сеслике завичаја.Из Мајкића Јапре,тамо подно Грмеча, измеђуСанског Моста и Босанске Крупе.Подсећа некако на Доњи и Горњи Грбаљ,овде код Будве,само што тамо,уместо магистрале,предео дели река.На којој је и Бранко Ћопић из суседних Хашана пецао,где сам и ја у детињству проводио дане.

Док ово казује,Здравку Мајкићу,инжењеру телекомуникација,Будванину већ више од тридесет лета,очи играју непрестано.Пре неку годину прочитао је текст у „Политици” о томе како је родно село које је у време његовог детињства бројало 280 домаћинстава,1.800 становника,три стотине извора,бројне воденице на њима,опустело сасвим.И његова викендица,коју је давно подигао,у рату порушена,зарасла је у коров.

–Причао сам о мом селу највише с кћерком Милицом, кажеЗдравко коме је 59 година. Изложио сам јој план,одушевила се и кренули смо.

План је,пак,доста једноставан.Имање у Мајкића Јапри које чини 56.000 квадратних метара,испарцелисао је у плацеве.И одлучио да их поклања,како би оживео село.На необичан оглас почели су стидљиво да се јављају малобројни,верујући да је у питању нека шала.

Мајкић је поставио три услова будућим комшијама:да се ради о добрим људима с којима мора да се види и поразговара пре „уговора”,да заинтересовани одуу село и саграде када то буде могли најмање викендицу.

–Већ сам добио двојицу комшија.Ана Шидлер из Канадеодушевила се поклоном који је упакован у предео какав,по њеном исказу,није видела.Други комшија је мој брат од тетке Томислав Дардићкоји живи у Невади.Дуго је љубио земљу одакле су му корени и заклео се да ће овде саградити лепу кућу и у њој проводити највише времена,прича Мајкић.

Конкурс је и даље отворен.Здравко је решио да до 19.августа,сеоске славе,поклони још три плаца,а онда ће мало застати.Да види шта ће и како учинити они који су већ постали становници Мајкића Јапре.Поклањаће он и потом,можда ће неки плац и продати.Викендица коју је обновио пре две године,тражи мало више новца.А и Милица,најмлађе од његово троје деце,хоће све више да тамо борави.

–Жеља ми је да село оживи,да се макар током пролећа,лета и јесени,када је тамо прелепо,чује жагор,песма,да оживе шљивици,да се тамо,зашто не,и деца рађају.Почело је,првекомшије су стигле,биће их још.Добрих људи који ће подгрмечко село волети као своје.

Здравко Мајкићнам у свом ТВ сервису у Пословном центру у Будви,где доминирају слике из завичаја,открива и малу тајну:негде на имању је закопан ћуп.Слично ономе из популарне серије Синише Павића „Породично благо”.Деда Јован,који је радио у рудницима Аризоне,у општој бежанији испред Немаца и њихових помагача негде 1941.закопао је заиста ћуп са златницима.Умро је током рата не успевши ником од наследника да каже где се ћуп налази.

–Недавно су ме звала браћа из Београда(Здравко има три брата и сестру) знајући за моје активности:а шта ће бити са ћупом? Одговорио сам: ако га нађемо на мом делу имања(Здравку је породичном поделом припало земљиште које дели)делићемо га.Уколико,пак,буде на плацевима комшија,одлучиће они,казао нам је Здравко Мајкић.