Трамп: Ирански режим затражио прекид ватре
Ирански режим је од Сједињених Америчких Држава затражио прекид ватре, тврди амерички председник Доналд Трамп. Он је на свом налогу на мрежи „Икс” навео да је то од њега тражио неименовани „нови председник иранског режима”, кога је описао као интелигентнијег од његових претходника.
„Председник новог иранског режима, много мање радикализован и далеко интелигентнији од његових претходника, управо је од САД затражио прекид ватре. О томе ћемо размислити када Ормуски мореуз буде отворен, слободан и проходан. До тада, наставићемо да ракетирамо Иран до заборава, или, како кажу, до каменог доба”, написао је Трамп.
Нешто пре ове објаве, Трамп је рекао да би крај рата против Ирана могао бити близу.
„Ускоро ћемо отићи”, рекао је Трамп новинарима у Белој кући прецизирајући да би одлазак могао да се догоди „у року од две недеље, можда две недеље, можда три”.
На питање да ли је успешна дипломатија предуслов да САД окончају оно што називају „Операцијом Епски бес”, Трамп је рекао да није.
„Иран не мора да прави договор, не”, рекао је и додао: „Не, не морају да праве договор са мном”.
Најновије Трампове изјаве примљене су са резервом имајући у виду да су из Вашингтона у протеклих пет недеља рата стизале потпуно опречне изјаве о крају рата и циљевима америчко-израелске операције. Из Вашингтона су раније претили да ће интензивирати операције ако Техеран не прихвати амерички предлог за прекид ватре од 15 тачака, који је међу основним захтевима садржао да се Иран обавеже да неће тежити нуклеарном оружју, да обустави свако обогаћивање уранијума и потпуно отвори Ормуски мореуз.
Израелски лист „Марив” је, позивајући се на изворе, пренео да Израел врши притисак на председника Трампа да покрене „кратку и снажну” копнену операцију против Ирана пре евентуалних преговора, објавио је израелски лист „Марив”, позивајући се на изворе.
Израелски извори наводе да премијер Израела Бенјамин Нетанјаху и његови саветници фаворизују војну ескалацију, сматрајући да би евентуални договор у овој фази представљао „јасну победу Ирана”. Један израелски безбедносни извор рекао је да Израел не планира слање копнених снага у Иран, али да је спреман да пружи „максималну обавештајну и логистичку подршку” уколико се САД одлуче за такав корак.
Према наводима листа, израелске власти страхују да би Вашингтон могао да се окрене преговорима пре потпуног слабљења иранских војних капацитета, због чега подстичу ограничену копнену интервенцију уз обавештајну и логистичку подршку. „Марив” наводи да израелски званичници оцењују да контрадикторне изјаве Доналда Трампа, између окончања рата и његовог ширења, указују на оклевање, док САД разматрају две главне опције. Прва подразумева ескалацију напада, укључујући гађање иранских енергетских постројења, посебно на острву Харг и у гасном пољу Јужни Парс. Друга опција односи се на преговоре о споразуму који би ограничио ирански ракетни и нуклеарни програм, без потпуног уништавања војне инфраструктуре.
Према проценама, потенцијални амерички удари могли би да трају од неколико дана до недељу дана.
Иако се смена власти у Ирану и даље незванично помиње као циљ, израелске процене указују да је то тешко оствариво током рата, посебно због изостанка масовних протеста у условима интензивних напада. Уместо тога, Израел се, како се наводи, фокусира на стратегију „дубоког исцрпљивања” кроз нападе на економску и индустријску инфраструктуру Ирана, са циљем дугорочног слабљења земље. У том контексту, појачани су удари на стратешке објекте, укључујући велике челичане у Хузестану и Исфахану, које представљају важан ослонац иранске економије. Према израелским обавештајним изворима, ти напади су већ утицали на смањење иранског бруто домаћег производа за између три и четири одсто.
Лист наводи и да поједине земље региона подржавају наставак операција, страхујући да би рани прекид довео до јачања Ирана и повећања ризика од одмазде.
Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаеи је оценио да покушаји појединих америчких званичника да оправдају рат против Ирана подсећају на идеологију нацизма и фашизма из периода пре и током Другог светског рата. Багаеи је то навео у објави на друштвеној мрежи „Икс”, реагујући на изјаву америчког сенатора Линдзија Грејама, који је оценио да би војне активности САД против Ирана 2026. године могле да окончају „конфликт дуг две хиљаде година”. Он је, преноси иранска телевизија Преш ТВ, критиковао и изјаве америчког политичког стратега Стива Бенона, који је, како наводи, позвао Белу кућу да примени стратегију налик оној коју је Александар Велики користио против Персије пре више од две хиљаде година. „Такве искривљене историјске референце веома подсећају на нацистичко и фашистичко размишљање. Адолф Хитлер је оправдавао инвазије позивајући се на 'животни простор', док је (Бенито) Мусолини користио славу Римског царства да оправда агресију у Северној Африци”, навео је Багаеи.
Портпарол иранског Министарства спољних послова је додао да позивање на историју ради оправдања савремених војних интервенција представља опасан преседан и подрива принципе међународног права и људских права. „Иако САД немају древно царство, ако сада тврде да представљају ’Запад’ и користе европску историју да оправдају своју бруталну војну агресију на иранску нацију, оне заправо оживљавају исти опасни фашистички начин размишљања пре Другог светског рата – урушавајући веома модерне вредности људских права и међународног права за које Запад тврди да се залаже. „То је невиђено алармантно”, указао је Багеи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


