Дигитализација писане културне баштине

Програм Уједињених нација за развој (УНДП) представио је јуче платформу „Лорија” (LORYA v1.0 AI), односно алат за дигитализацију и очување писаног културног наслеђа чији је циљ укључивање недовољно заступљених језика у развој вештачке интелигенције (ВИ). Платформа је развијена у сарадњи са Математичким институтом Српске академије наука и уметности (МИ САНУ) и са Народном библиотеком Србије, а уз подршку влада Француске и Јапана.

Како је речено приликом представљања платформе, „Лорија” је дигитални алат, који претвара писано културно наслеђе из штампаних извора у чист, дигитално читљив текст, a који може да се користи за обуку језичких модела вештачке интелигенције на локалним језицима. На тај начин, како је истакнуто, информације из извора од културног и историјског значаја, попут књига, часописа, новина и рукописа, постају доступније истраживачима, историчарима, студентима и широј јавности за потребе учења, истраживања и развоја нових производа и услуга базираних на вештачкој интелигенцији.

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш указао је да покретање платформе „Лорија” представља део шире иницијативе те организације, која је усмерена на подршку дигитализацији у Србији, на којој се ради већ десет година, пренео је Танјуг. Навео је да је овај програм потврда глобалне револуције вештачке интелигенције, али и прилика да Србија заузме своје место у том процесу, посебно када је реч о мање заступљеним језицима.

„Говоримо о језицима који данас можда нису довољно присутни на глобалном нивоу, али како се свет буде развијао у добу вештачке интелигенције, постоји ризик да постану још мање заступљени. То не важи само за Србију, већ и за многе друге земље”, рекао је Бериш.

Према његовим речима, циљ овог пројекта је дигитализација писане културне баштине, како би се обезбедило да такви језици не буду изгубљени у процесу дигиталне трансформације. Објаснио је да „Лорија” није алат за превођење, већ платформа која омогућава да се материјал на српском језику укључи у глобални дигитални корпус и постане доступан за претрагу и анализу.

„Велики део писане баштине Србије данас није доступан истраживачима и невидљив је за вештачку интелигенцију. Ова платформа има за циљ да премости тај јаз”, рекао је Бериш.

„Лорија” ће, навео је, омогућити културним институцијама да дигитализују своје колекције и генеришу машински претражив текст, чак и када је реч о сложеним историјским документима и различитим писмима, укључујући ћирилицу и латиницу. „Различита културна наслеђа могу да помогну у смањењу предрасуда и слепих тачака у системима вештачке интелигенције и омогуће заједницама да своје приче испричају сопственим гласом”, рекао је Бериш.

Документи обрађени путем „Лорије”, казао је, биће коришћени за даље тренирање модела вештачке интелигенције, како би се осигурало да локални језици не буду изостављени из будућих технолошких токова.

У плану је, навео је, регистрација платформе као дигиталног јавног добра, што би омогућило њену слободну употребу широм света.

Додао је и да су тимови УНДП-а из Ирака, Непала и Марока већ изразили интересовање за њену примену. „То показује ширу вредност ове иницијативе и спремност других да улажу у очување језика и дигитализацију културне баштине”, рекао је он.

Платформа „Лорија” развијана је годину дана. Заменица шефа мисије амбасаде Француске у Србији Наташа Ефимоф изјавила је да развој платформе Лорија представља важан корак ка обезбеђивању инклузивне технолошке трансформације која ће да служи потребама свих народа.

Она је нагласила да међународна сарадња има кључну улогу у томе да технолошка револуција буде доступна свима. „Са брзим успоном вештачке интелигенције морамо да спречимо ризик од искључивања. Ако историјски записи језика остану ограничени на физичке архиве, постоји опасност да постану маргинализовани”, рекла је Ефимофова.

Према њеним речима, посвећеност Француске иницијативама попут „локалног језичког акцелератора и развоја вештачке интелигенције, у оквиру којих је ’Лорија’ важна компонента, заснива се на уверењу да је језичка разноликост кључ за инклузивне и доступне ВИ системе”.

„Овај пројекат представља француску визију вештачке интелигенције, ону која омогућава свим заједницама да учествују у дигиталној трансформацији и осигурава да ниједан језик не буде заборављен”, нагласила је она.

Ефимофова је додала и да Србија показује снажну посвећеност развоју стручности у области вештачке интелигенције, као и да ће предстојећи међународни скупови додатно да осветле значај оваквих иницијатива. „Први дијалог УН о управљању вештачком интелигенцијом, који ће овог лета бити одржан у Женеви, биће одлична прилика да се представе конкретни резултати пројекта и покаже како може да се одговори на изазове очувања културне разноликости у дигиталном добу”, рекла је она.

Заменик шефа мисије у Амбасади Јапана у Србији Ацуши Саито рекао је да свет данас живи у времену убрзаног развоја вештачке интелигенције, која већ сада обликује начин на који учимо, истражујемо и доносимо одлуке.

„Истовремено, овај напредак отвара важна питања поузданости, контекста и квалитета података на којима се ови системи заснивају. Управо зато су иницијативе у области дигитализације од изузетног значаја, јер оне не доприносе само развоју технологије, већ и очувању културног идентитета и знања. Кроз дигитализацију и интеграцију културног наслеђа у савремене технолошке системе, не чувамо само прошлост, већ активно учествујемо у обликовању будућности”, рекао је он.

Саито је нагласио да Србија са својим богатим и разноврсним културним наслеђем представља драгоцен извор знања и инспирације, додавши и да Јапан са задовољством подржава иницијативе које повезују технологију и културу и да се његова земља радује наставку сарадње у овој области.

На јучерашњем представљању у згради УН речено је да је „Лорија” дизајнирана да олакша обраду докумената који представљају изазов за традиционалне моделе за такозвано оптичко препознавање карактера, односно документе који садрже више писама, рукописе, или нестандардне преломе текста.

Платформа ће бити објављена под лиценцом отвореног кода, а биће и званично регистрована као дигитално јавно добро (Digital Public Good), како би била доступна за коришћење и адаптацију широм света.