Светла будућност стиже сателитом

„Госпођо, ви имате само проблем с простатом и ништа више!” То рече једна од телевизијских пророчица и уђе у – легенду. Није „лош” био ни савет за здравље који је добила једна гледатељка, пошто се пожалила да њена мајка има тешку катаракту. Пророк јој је као из топа узвратио: „Знам, ништа не брините. Само нека пије доста јогурта и катаракта ће нестати. Ако не прође, нека купи моју књигу и сигурно ће оздравити.”

У сваком случају добра вест за већину мислећег света јесте да су врачаре, видовњаци и пророци, ако између ова три „занимања” постоји било каква разлика, с великих телевизија, које имају националну покривеност, коначно сишле у локалне оквире и ТВ станице, па до клијентеле стижу само посредством кабловских дистрибутера и сателита. И Интернета, наравно. Кога занима, нека се тамо распита, а распитују сесудећи по плаћеним терминима на локалним телевизијама.

Врачаре са кабловских телевизија

Одлуке и препоруке Савета Републичке радиодифузне агенције о избацивању из програма емисија о прорицању судбине и тумачењу хороскопа учиниле су своје „будући да постоје основане индиције да се ова врста програма заснива на злоупотреби лаковерности гледалаца и на одређеној врсти финансијске злоупотребе због необавештености гледалаца”. Баш као и баксузни 13. члан Закона о јавном реду и миру који „прориче” да ће се онај ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем на начин који угрожава спокојство грађана или ремети јавни ред и мир казнити новчаном казном или казном затвора до 30 дана.

Вратимо се, ипак, онима који верују у врачаре с кабловских и сателитских телевизија. Углавном, све се врти око телефона који откуцава трошак, јер везе са пророчицама и читачима судбине најчешће успостављају посредством мобилних или специјалних фиксних бројева који почињу са 0900… Једна комерцијална телевизија из Бијељине само изнајмљује термин чувеној пророчици, а она у својој емисији извлачи од пристиглих писама оно које ће да прочита, прича о певачима које обожава и чије спотове онда емитује, говори о свом фризеру, али све заинтересоване позива да јој се лично обрате ако имају неки проблем. Тако ваљда емисија звучи мање пророчки, а сусрет са онима који имају проблем заказује се далеко од камере.

Трошак за унапред знану будућност износи од 500 динара (пет порука на мобилном што је неки стандард за хороскобџије) па навише, до сто евра – ако се пророк бави баш посебним случајем.

Судећи по истраживању др Лидије Радуловић, доцента на Одељењу за етнологију и антропологију на Филозофском факултету, наш народ одавно верује да постоје људи који својом видовитошћу могу просторно прећи временске границе. Најпознатији видовњак у 19. веку био је Мато Глушац из Корита код Гацког, коме је чак и Његош дозвољавао да „гата, врача и прориче”. Касније се помиње и Докија из села Волује која се „од раног детињства заносила, а касније као врачара на свим већим празницима у стању транса прорицала будућност”.

Тарабићима недостајала временска димензија

У етнографској грађи забележени су описи видовитости људи које је народ звао прозорљивци, тајновици, прорицатељи... Најпознатији су свакако били Милош и Митар Тарабић из Кремана. Њихова пророчанства су, потврђује др Радуловић, била изузетно прецизна, што се описа и следа догађаја тиче, али им је недостајала временска димензија. Из старих записа сазнаје се да они заправо нису били пророци јер и сам Митар рекао некада: „Ја, куме, нисам гатар. Само знам да причам што ми је казано!”

Поприличан је списак оних који су се прочули у прошлости по прорицању судбине „познатим техникама” – пасуљ, карте, талог од кафе, угљевље или само проницљиво посматрање клијената. Прича се да је Марко Гатар из Гласинца унапред знао разлог доласка, али и суму новца у џепу клијента, помиње се и Суљо Агановић из Фоче, потом неки Јанко Фалетар који је својом видовитошћу разрешио једно убиство. Слепа Влахиња Илинка (умрла 1868) у селу Сипу код Кладова примала је знатижељне не само из Србије, већ и из Турске, Румуније, Угарске „и својим радом стекла лепу кућу, носила на врату ниску дуката и одевала се свиленим хаљинама”.

Истраживања др Лидије Радуловић показују да ни интелектуалци крајем 19. и почетком 20. века нису били имуни на изазове које је пружао спиритуализам,

Предавач с Филозофског факултета не располаже тачним бројем особа које данас имају видовњачку праксу, јер већина ради илегално, али на основу неке непотпуне „личне карте” готово сви се изјашњавају као православци и имају средње или ниже образовање. За све је карактеристично да су се пре професионалног видовњаштва њиме бавили као хобијем, али су похитали у Републику Српску чим је најављена могућност да им се законом забрани рад, примећује др Лидија Радуловић.

Необично звучи, али на питање како су постале пророчице неке жене су рекле да су даровите на баку, да им је то урођено, а она што има своју телевизију у тренуцима искрености признала је да је једном неопрезно пала са дрвета баш на главу, а чим се придигла приказао јој се свети Никола и после тога могла је да „чита” и прошлост и будућност.

Ваљда зато многи због пророка и прорицања судбине падају на теме.