Сваки пети брак заврши се разводом

Сваки пети брачни пар у Србији заједнички живот завршава у бракоразводној парници, говоре графикони Републичког завода за статистику, који сведоче да је Пчињски округ рекордер по броју развода – за годину дана разведе се више од половине бракова који се склопе у току једне године. Према статистици Завода, најмање се разводе супружници у Топличком округу – од 1.000 склопљених бракова, тек 40 њих заврши у бракоразводној статистици.

Уз развод се не прилаже упутство за употребу и сваки брачни пар изабере сопствени сценарио за завршетак „петог чина” своје животне драме, али,према искуству психолога, педагога и социјалних разлика, најмање шансе за успех имају они бракови у којима је трудноћа „кума” на венчању. „Сценарио” за болни завршетак брачног животаисписујуи они супружници на чијем венчању свекрва или ташта ухвате бидермајер, што за последицу има вишегодишње статирање у свевременој трагикомедији „Позориште у кући”. У бракоразводним парницама као разлог неслагања све чешће се помињу и „непомирљиве разлике” између супружника.

„Развод јесте животна раскрсница на којој се преламају разум и осећајност, понос и таштина, али разлози због којих се мушкарци и жене одлучују да прекину заједнички живот у битној мери се разликују. На листи психолошких мотива због којих жена подноси захтев за развод брака предњачи недостатак блискости, лоша или непостојећа комуникација, недостатак сексуалних односа, насиље (психичко, физичко или економско), алкохолизам и различите врсте зависности (од коцке, посла, љубавнице). Мушкарац најчешће доноси одлуку о разводу када процени да жена не прихвата своју традиционалну полну улогу и да породица не представља центар њеног универзума, односно када она има богат социјални живот, виђа се са другарицама, жели да путује и да се проводи и економски је независна. Следећи разлог је неподношљива тешкоћа живота у заједници – са својом или са њеном мајком, а трећи је – друга жена”, каже Вера Деспотовић, породични терапеут и руководилац Саветовалишта за брак и породицу при Градском центру за социјални рад.

Наша саговорница, међутим, додаје да је, без обзира на чињеницу ко подноси захтев за развод брака, жена увек та која осећа већу кривицу за крах брачне везе, јер је жртва културолошког мита да је она та која треба да чува и спасава брак.

„Већини жена је комуникација камен темељац брачног односа, а мушкарци не воле да причају о емоцијама, јер су васпитавани да не показују осећања и да буду јаки. Када жена инсистира на разговору о проблему, најчешће добије одговор типа – ’ја немам ни потребу, ни живаца, ни времена да причам, реци ми у чему је проблем и решићу га’. А што се они више затварају, жена више инсистира на разговору, што отвара ’Пандорину кутију’ нових конфликата”, истиче Вера Деспотовић и додаје да је цела палета популарних психолошких приручника настала због чињенице да се полови међусобно не разумеју, односно да не разумеју потребе оног другог.

„Насупрот увреженом мишљењу о фаталној седмој години брака, статистика говори да се партнери најчешће разводе у првим годинама брачног живота, што и не треба да чуди ако се има на уму да већини савремених бракова „кумује” небрига о контрацепцији, а не идеја о прослави сребрне и златне свадбе. У брак се често улази у потпуној хормоналној и емоционалној конфузији,а партнери су принуђени да се буквално преко ноћи прилагођавају на гомилу нових животних улога – супружника, зета и снаје,домаћице и домаћина, мајке и оца... Због тога се и највећи број развода дешава током прве три године брака, када партнери „падају” на тесту родитељства и прилагођавања на заједнички живот, или када деца уђу у адолесценцију, што се обично поклопи са родитељском кризом средњих година”, прича Вера Деспотовић.