Фарма од 250 ветрењача као „Костолац“

Србија би годишње уштедела неколико милионаевра када би потпуно искористила своје енергетске ресурсе. Укупни потенцијали обновљивих извора енергије једнаки су годишњој потрошњи нафтних деривата у нашој земљи. Користећи енергију ветра наша земља би годишње могла да произведе 2,3 милијарде киловат-часова електричне енергије, што је седам одсто садашње производње.

У Србији ће ове године почети изградња већег броја ветрењача и малих електрана. Већ су одобрене прве енергетске дозволе за коришћење ветра и водотокова, најавио је Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике.

Од обновљивих извора енергије, ветар је једини конкурентан и економски исплатив енергетски извор. Производња ветрогенератора у последњих 30 година се развила истом динамиком као и индустрија рачунарске опреме, на шта су утицале енергетске кризе, смањење залиха фосилних горива и загађење планете. Цена турбина упоследњих 20 година је у константном паду, па и цена електричне енергије добијене од ветрењача. У Европи коштају од 2.000 до 3.000 евра, док је њихова цена у Србији од 450 до 2.500 евра. Светски рекордери у коришћењу енергије ветра за производњу струје су Немачка,САД, Шпанија, Кина, Индија и Данска.

Европска унија је предвидела да енергија добијена од обновљивих извора у 2010. години чини најмање 20 одсто укупно произведене енергије, на шта се обавезала и наша земља. Амерички председник Барак Обама представио је план о улагању 250 милијарди долара у наредној деценији у алтернативне изворе енергије.

И док се у свету захуктава производња турбина и коришћење енергије ветра, Србија годинама тапка у месту.Код нас нема фарми ветрењача које су прикључене на електроенергетски систем. Постоји неколико мањих ветрогенератора, снаге до 10 киловата, од којих се један налази у Бубањ потоку, код Београда, који се користи за приватне потребе.

Бојан Ковачић, директор Агенције за енергетску ефикасност, истиче да је велики проблем недостатак подзаконске регулативе која би поједноставила грађење ветрењача и одредила гарантовану цену електричне енергије која се на тај начин добија.

Због блокаде у раду републичког парламента, Министарство рударства и енергетике је припремило неколико уредби којима би било регулисано стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије из алтернативних извора од 12 година. Министар Шкундрић је најавио и ценовник по коме би цена струје добијена из обновљивих извора енергије била вишеструко виша од оне из електрана. Уредбама о којима ће се ускоро изјаснити и посланици предвиђено је да ЕПС купује електричну енергију од власника ветрогенератора по цени од 11,5 евроценти по киловат-сату.

Процена потенцијала ветра у Србији вршена је на основу анализе постојећих дугогодишњих хидрометеоролошких података, добијених мерењем на висини од 10 метара, док је за увид у енергетски потенцијал потребно да се врше најмање једногодишња мерења на висини од 50 метара. За сада у Србији још нема инсталисаних капацитета који су прикључени на електроенергетски систем, па се не може говорити о искуствима коришћења генератора на ветар.Просечна брзина ветра у Тителу, где је једногодишња мерења вршила Агенција за енергетску ефикасност, износи 4,72 метра у секунди. Предност локација у Војводини јесте изграђена путна инфраструктура, у близини су електрична мрежа и већи градови.

–У Суботици већ ради фабрика генератора за ветрењаче „Лохер”. Наша индустрија, пре свега машинска, могла би релативно брзо, уз адекватну припрему, да производи стубове за ветрењаче. Производња елиса са лопатицама је компликованија, али уз помоћ стручњака са техничких факултета и то би се решило. Софистицирана опрема и технологија, попут система за управљање и контролу система, за сада, могла би да се увози или да се купи лиценца од неког великог произвођача ветрењача – истиче Ковачић.

У Институту за мултидисциплинарна истраживања отишли су корак даље. Сачинили су Атлас енергетског потенцијала сунца и ветра, а последње три године та сазнања користе се на малим и средњим пољопривредним газдинствима. Енергија ветра користи се на газдинству породице Радовановић у Крњеву код Велике Плане. Да би се повећала економичност производње врхунских вина у Подруму „Радовановић”, користи се енергија ветра и сунца у процесу производње грожђа и вина.

– Снага ветра на нашем подручју је јака и можемо да је претварамо у електричну енергију која ће задовољити наше потребе. Очекујем да ћемо ускоро моћи да инвестирамо у коришћење ове енергије и практично применимо резултате до којих је Институт дошао. Јер јаки ветрови и квалитетна вина иду заједно – каже Миодраг Радовановић. Да би се заменио рад термоелектране „Костолац”, која производи око 700 мегавата струје годишње, потребно је направити фарму од 250 ветрењача високе снаге.

-----------------------------------------------------------

Најјачи ветрови на мору

Брзине ветрова варирају у Европи. Најбоља места за фарме ветрењача су брдовити предели Ирске, Британије и Грчке, делови јужне Француске, Шпанија и Канарска острва, где је просечна брзина ветра од осам до десет метара у секунди. Ако се погледа на карту ветрова у Европи примећује се да у западној Данској дувају брзином око осам, а у приобалном подручју Немачке 7,5 метара у секунди.

У осталим деловима Европе ветрови су слабији и њихова брзина опада од мора ка унутрашњости. Његова брзина је генерално већа на отвореном мору, мада ветрови у брдовитим пределима у Британији, Италији и Грчкој имају велике брзине.

-----------------------------------------------------------

Замена

До 2030. године енергија ветра, сунца и других одрживих и обновљивих извора могла би да задовољи готово трећину глобалних енергетских потреба.

То је један од закључака најновије студије „Путеви до смањења емисија штетних гасова“, коју је консултантска кућа „Мекинси“ урадила за Светски фонд за заштиту природе.