Тешка одлука о менаџерским платама

Смањењем на просечну зарадунакнада за чланство у управним одборима републичких јавних предузећа и још неколико десетина државних институција штеди се милијарда динара годишње. Толико ће, заправо, новца остати у јавном сектору за друге, корисније намене, израчунао је Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу. Марковић јечлан владе кога је премијер лично задужио за изналажење модела по коме би се „уразумила” и директорска примања у јавним предузећима.

На основу чега изводите процене уштеда? Пошто препорука није правно обавезујућа, да ли сте проверили колико је управни одбори уважавају?

За реализацију препоруке задужена су појединачна министарства у чијој су надлежности предузећа која обављају делатности од јавног интереса. Ниједно министарство није сигнaлизирало да постоји проблем поштовања те препоруке.

То није гаранција да су министарства проверавала.

Па министарства су задужена. Како би то било да кажемо „хајде да проверимо министре”.

Зашто да не? Како сте сигурни да се неки још не провлаче са старим вишим или незнатно умањеним накнадама?

Верујем да они то прате. Зашто не би пратили. Уосталом и јавна предузећа су појединачно саопштавала кадасу су смањивале накнаде члановима управних одбора. Сећам се да је у медијима објављивано.

Шта се догодило са, још пре три месеца,најављеним ограничењем директорских плата и бонуса.

Дали смо неколико предлога и они се сада анализирају. Заједничко им је да плате и привилегије,попут бонуса, корпорацијских картица,не могу бити пословна тајна, да морају бити јавни и да се морају донети јасни правилници по којима ће се одређивати и стицати. Очигледна је потреба да се они сведу на разумну меру, али се мора водити рачуна да се људи не отерају из тих предузећа у конкурентске фирме – да менаџери из, рецимо, „Телекома” не пређу у „Теленор” или у кабловске оператере. Међутим, врло је тешко на јединствен начин дефинисати питање плата руководећег кадра у свим јавним предузећима. Мора се водити рачуна да ли је реч о компанији која послује у условима конкуренције на тржишту или је монополиста, да ли је, иако има монопол, губиташ или послује са добити, да ли је тај губитак последица неспособности руководства или политике цена које прописује држава. То није једноставно.

То се знало и кад је обећано, још у новембру. Да ли данас мислите да је изводљиво. Да ли вам се, можда чини, да је то обећање заправо било изнуђено под притиском јавности?

Ми смо предали неколико предлога који се сада разматрају у Министарству финансија и у кабинету председника владе.

Који је рок да се то заврши или се, можда, одустаје од првобитне намере?

Не, не не одустајемо, сигурно. Председник владе ће одлучити која ће верзија бити усвојена.

Шта бисте Ви одлучили да сте на месту премијера?

Преовлађујући став је да зарада треба да има фиксну основу, али и да постоји могућност да се одлуком управног одбора оствари неки бонус на ту плату.

Помињали сте лимите од 120.000 динара за основну плату, бар тако су новине објавиле.

Не, ја то никада нисам изјавио.

Као једна од могућих мера штедње, помињана је и рационализација државне администрације. Ових дана најавили сте да ће број локалних чиновника за пет година бити преполовљен на 12.000. Није ли то сувише дуг период?

У буџету за ову годину обезбеђена је 1,1 милијарда динара за њихове отпремнине што је довољно за финансирање добровољног одласка од хиљаду до 1.800 људи. Првих хиљаду ће отићи лако, али после ће ићи теже. Уосталом није лако ни руководиоцима да се одједном одрекну 20 људи.

Менаџери у приватном сектору су много одлучнији.

Овде је резултат добар закон, уредба, други пропис, број обрађених предмета, а већи број људи даје бољи резултат. Тамо је резултат само новац.

Па и овде је реч о новцу, само је он из државне касе. Да ли се планира и рационализација републичке администрације?

Планирају се одређене мере, али новца за њихове отпремнине, бар не оне стимулативне, за сада нема. Други начин да се реши проблем прекобројних јесте да се прогласе нераспоређеним и да се, по истеку шест месеци, присилно отпусте.

Да ли је то једна од тих планираних мера?

Не, то не планирамо. Уосталом не постоји јасна анализа о томе ко би и због чега требало да буде отпуштен.

А зашто није урађена?

Велики проблем је и политички консензус. Нико нема законско овлашћење да оде у друго министарство и да каже „колега, колико људи овде ради, шта си систематизовао”. Неко мора да уради ту анализу.

Да ли сте тражили од владе да донесе одлуку да се та анализа уради, да неко добије то овлашћење?

Таква анализа је предвиђена Акционом планом за реформу државне управе и одлука је донета. Док се не донесу пратећа документа и не обезбедимо новац од неке међународне финансијске организације, донећемо неке мере контроле и кренути самостално како бисмо урадили бар анализу броја органа, организација и запослених.

Постоје ли бар процене оптималног број запослених у државној управи Србије?

Нема тог реза који ће решити питање броја запослених у државној управи. Потребна је свест да нисте сервис за запошљавање, већ орган државне управе који обавља посао одређен Законом о министарствима. Међутим, уместо да се говори колико управа ефикасно ради, стално се поставља питање колико државна управа запошљава људи и колико кошта.

Па колико их је и колико кошта, не рачунајући трошак државе и привреде због неефикасне администрације?

Према подацима Службе за управљање кадровима у државним органима и организацијама, не рачунајући МУП и БИА, запослено је око 28.000 службеника. На њих одлази само један одсто од укупне јавне потрошње, односно то је око пет одсто оних од укупног броја запослених који плате примају из буџета.У целом јавном сектору, рачунајући и здравство и образовање и културу и правосуђе, ради око пола милиона људи.

Значи да се за само шест- седам година број класичних државних чиновника повећао за више од 20.000. Сем преношења савезних надлежности на републички ниво и отварања нових послова и институција, томе су, признаћете,кумовали и „партијска министарства”, коалициони договори, запошљавање људи из страначких структура.

Вероватно има и тога. Али у Србији је успостављен систем деполитизоване управе по коме она остаје непромењена без обзира на изборе. Министар са својом екипом дође на одређено време, али и оде. Сви испод помоћника министра запослени су на неодређено време.

Задовољни сте степеном деполитизације у државној управи?

Нисам задовољан. Нисмо до краја спровели одредбе закона који предвиђају постављење државних службеника на положаје, путем конкурса, што је гаранција деполитизоване државне управе.

Рок је недавно продужен до краја ове године? Зашто се одлаже?

Не одлаже се. На тај начин треба попунити око триста места (помоћника министара, секретара министарстава, директора посебних организација, управа, служби и њихових заменика), а поступак је напоран и дуготрајан: од расписивања конкурса до постављења потребно је најмање 87 дана.

Зашто процедуру не поједноставите изменама закона?

Када бисмо се на то одлучили, велика вероватноћа је да би пао цео концепт закона и изгубили бисмо бар то достигнуће – постављен систем који води у деполитизацију.

-----------------------------------------------------------

Одскочна даска

Плате у државној управи су, тврдим, мале, много ниже у односу на конкуренцију – приватни сектор или невладине организације, а напредовање спорије. Зато млади људи и кад се одлуче на запослење у управи за стартну плату од 32.000 динара, државну службу доживљавају само као одскочну даску: задрже се док не покупе контакте и направе добар трансфер у конкурентски боље плаћен сектор. Можемо да смањимо те плате, али је питање какви кадрови ће онда у управи остати, објашњава министар Марковић.

Информацију да је управна инспекција највише неправилности у државној управи открила у обрачуну и исплати плата и непрописном прескакању степеница на каријерној лествици, Марковић негира – признањем да управна инспекција прошле године није ни контролисала републичке органе и организације. Неће ни ове, јер то није у плану. Инспектора је, каже, мало, а приоритет је контрола локалне самоуправе, како би се, након законских промена, она устројила како ваља.