Мистерија која траје

На­вр­ши­ло се де­сет го­ди­на од уби­ства Је­ле­не Мар­ја­но­вић.

Овај зло­чин пред­ста­вља је­дан од нај­ком­плек­сни­јих и ме­диј­ски нај­и­спра­ће­ни­јих слу­ча­је­ва у исто­ри­ји мо­дер­не Ср­би­је.

Упр­кос де­це­ниј­ском про­це­су, све је и да­ље оба­ви­је­но ве­лом ми­сте­ри­је и без пра­во­сна­жне пре­су­де.

Зло­чин се до­го­дио 2. апри­ла 2016. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма из ис­тра­ге, Је­ле­на је не­ста­ла док је тр­ча­ла на на­си­пу у на­се­љу Цр­вен­ка у Бор­чи. Ње­но те­ло про­на­ђе­но је су­тра­дан у ка­на­лу.

Ви­ши суд у Бе­о­гра­ду је 22. ју­ла 2022. го­ди­не пр­во­сте­пе­но осу­дио ње­ног су­пру­га Зо­ра­на Мар­ја­но­ви­ћа на 40 го­ди­на за­тво­ра за те­шко уби­ство. Ме­ђу­тим, Апе­ла­ци­о­ни суд је кра­јем 2023. го­ди­не уки­нуо ову пре­су­ду, на­ло­жио но­во су­ђе­ње и Мар­ја­но­ви­ћа пу­стио из при­тво­ра.

По оце­ни Апе­ла­ци­о­ног су­да, „пр­во­сте­пе­но ре­ше­ње је до­не­то уз бит­не по­вре­де од­ред­би кри­вич­ног по­ступ­ка, јер су раз­ло­зи о чи­ње­ни­ца­ма ко­је су пред­мет до­ка­зи­ва­ња пот­пу­но не­ја­сне и у знат­ној ме­ри про­тив­реч­не, због че­га се чи­ње­нич­ни и прав­ни за­кључ­ци пр­во­сте­пе­ног су­да за­сад не мо­гу ис­пи­та­ти, па се уки­да­ње по­ка­за­ло као ну­жно”.

Апе­ла­ци­о­ни суд у Бе­о­гра­ду, ко­ји је до­нео ре­ше­ње о вра­ћа­њу оп­ту­жни­це у слу­ча­ју уби­ства Је­ле­не Мар­ја­но­вић, за­тра­жио је да се ве­шта­чи брис ДНК про­на­ђен на огре­бо­ти­ни са де­сне ру­ке осум­њи­че­ног Зо­ра­на Мар­ја­но­ви­ћа. Та­да се у јав­но­сти пр­ви пут по­ја­ви­ла ин­фор­ма­ци­ја да та­кав би­о­ло­шки траг уоп­ште по­сто­ји.

По­но­вље­ни по­сту­пак је у то­ку пред Ви­шим су­дом у Бе­о­гра­ду. Од­бра­на ин­си­сти­ра на но­вим до­ка­зи­ма и све­до­че­њи­ма, укљу­чу­ју­ћи и све­до­че­ње њи­хо­ве ћер­ке Ја­не, ко­ја је у вре­ме уби­ства би­ла са оцем на на­си­пу.

Јед­на од глав­них кон­тро­вер­зи је да Је­ле­на на­вод­но ни­је уби­је­на на на­си­пу, где је про­на­ђе­на, већ да је те­ло та­мо на­кнад­но до­не­то, што је од­бра­на ко­ри­сти­ла као ар­гу­мент.

Би­о­ло­шки тра­го­ви (ДНК) про­на­ђе­ни на ме­сту зло­чи­на и на Је­ле­ни­ној оде­ћи би­ли су кључ­ни део оп­ту­жни­це, али су оста­ли пред­мет спо­ра из­ме­ђу ве­шта­ка и од­бра­не. Та­ко­ђе, ана­ли­за ба­зних ста­ни­ца и то што је Зо­ран Мар­ја­но­вић уга­сио мо­бил­ни те­ле­фон у вре­ме зло­чи­на – би­ли су јед­ни од глав­них до­ка­за ту­жи­ла­штва.

Тог 2. апри­ла 2016. у ка­сним по­по­днев­ним са­ти­ма об­ја­вље­на је вест да је не­ста­ла пе­ва­чи­ца Је­ле­на Мар­ја­но­вић (33).

Ка­ко су пи­са­ли ме­ди­ји, по­ро­ди­ца, број­ни гра­ђа­ни, ме­шта­ни, али и њен су­пруг Зо­ран Мар­ја­но­вић – до ка­сно у ноћ про­ве­ли су на на­си­пу на ко­јем је су­пруг твр­дио да је ви­део по­след­њи пут, ка­да је оти­шла да џо­ги­ра, а он са ћер­ком остао да је че­ка.

На ме­сто не­стан­ка Је­ле­не сти­гли су и кри­ми­на­ли­стич­ки ин­спек­то­ри. У ра­ним ју­тар­њим са­ти­ма Зо­ран Мар­ја­но­вић је при­ве­ден пр­ви пут у по­ли­ци­ју. Док је он био на ис­пи­ти­ва­њу, по­ли­ци­ја је про­на­шла те­ло пе­ва­чи­це.

Пре­ма об­дук­ци­о­ном на­ла­зу, Је­ле­на Мар­ја­но­вић уби­је­на је из­ме­ђу 16.30 и 17.04 ча­со­ва. Њен не­ста­нак по­ли­ци­ји је при­ја­вљен не­што пре 20 ча­со­ва и та­да су при­пад­ни­ци МУП-а от­по­че­ли по­тра­гу.

„Ни­сам убио сво­ју же­ну, во­лео сам Је­ле­ну. На­ша ћер­ка ми је нај­бо­љи све­док да се то­га да­на ни­сам одва­јао од ње”, ре­као је по­сле хап­ше­ња Зо­ран Мар­ја­но­вић.

Пре­ма оп­ту­жни­ци по ко­јој му се и да­ље су­ди, „Зо­ран је ис­ко­ри­стио Је­ле­ни­но по­ве­ре­ње, на­ма­мио је да се спу­сти до на­си­па док је ћер­ки­цу оста­вио да са­ма че­ка на ста­зи, а он­да је са уда­рао ме­тал­ним пред­ме­том”.

На­чин на ко­ји је Је­ле­на Мар­ја­но­вић уби­је­на ука­зи­вао је, сма­тра­ли су струч­ња­ци, на зло­чин из стра­сти, с об­зи­ром на то да је уда­ре­на де­вет пу­та уда­ре­на.

Је­ле­на Мар­ја­но­вић ро­ђе­на је 28. ав­гу­ста 1983. го­ди­не у се­лу Бе­ко­ва на Го­ли­ји. У ње­ној би­о­гра­фи­ји на сај­ту „Ви­ки­пе­ди­ја” на­во­ди се да је пр­ви ал­бум из­да­ла 2000. го­ди­не за про­дук­циј­ску ку­ћу „Ре­но­ме” из Би­је­љи­не. Две го­ди­не ка­сни­је из­да­ла је ал­бум за „Гранд про­дук­ци­ју”. На­кон смр­ти оца по­ву­кла се са естра­де и на­пра­ви­ла ду­гу па­у­зу, пре­не­ли су ме­ди­ји. Пре­ма овим на­во­ди­ма, за то вре­ме се уда­ла за ком­по­зи­то­ра Зо­ра­на Мар­ја­но­ви­ћа и ро­ди­ла ћер­ку Ја­ну.

Го­ди­не 2013. вра­ти­ла се на естра­ду, а то­ком на­ред­не две го­ди­не из­да­ла је још не­ко­ли­ко пе­са­ма.

На де­се­ту го­ди­шњи­цу ње­не смр­ти у јав­но­сти се и да­ље спе­ку­ли­ше о мо­ти­ви­ма и по­тен­ци­јал­ним про­пу­сти­ма у ис­тра­зи. Не­дав­ни на­во­ди бив­ших по­ли­циј­ских зва­нич­ни­ка и при­ват­них де­тек­ти­ва из­но­се но­ве те­о­ри­је о уме­ша­но­сти и кри­ми­нал­них гру­па или на­вод­но не­ких по­ли­ти­ча­ра у овај зло­чин, али оне ни­су зва­нич­но по­твр­ђе­не. Све је то оста­ло у до­ме­ну спе­ку­ла­ци­ја…