Случајност као кључ научне револуције

Чак 40 одсто најзначајнијих научних открића, укључујући и она која су овенчана Нобеловом наградом, настало је сасвим случајно, тврди Генадиј Красников, председник Руске академије наука (РАС). У интервјуу за РИА Новости, Красников је истакао да је управо ова непредвидивост разлог због којег је државна подршка фундаменталним истраживањима неопходна и глобално прихваћена пракса.

„Ако говоримо о фундаменталним истраживањима, улагање ресурса је одговорност државе. Разлог је једноставан – постоји веома висока стопа непредвидивих резултата”, објаснио је Красников.

Према његовим речима, немогуће је унапред знати где ће се догодити следећи велики пробој, због чега се научни рад мора одвијати на широком фронту, покривајући мноштво области истовремено.

Како преносе РИА Новости, високотехнолошка предузећа би такође требало да учествују у примењеним истраживањима, додао је директор РАС-а. „Влада чини много да подржи ово, нудећи значајне подстицаје предузећима. То јест, ако високотехнолошке компаније улажу у истраживање и развој, оне то у суштини чине на рачун трошкова производње, а не нето профита. Надамо се да ће овај механизам барем удвостручити укупно финансирање науке“, објаснио је академик.

Према његовим речима, став према науци се променио не само међу руководством земље и владом, већ и међу друштвом, а значај науке драматично расте.

„С друге стране, наравно, научници се суочавају са веома значајним изазовима. На пример, у погледу развоја нових врста оружја, као и у многим научним областима где морамо самостално спроводити активна истраживања, схватајући да судбина наше земље зависи од тога. То укључује цивилне области које утичу на квалитет живота људи – храну, здравствену заштиту, транспорт и друго”, приметио је Красников.

Академија наука организује и координира фундаментална и истраживачка истраживања у више од 6.000 области, и она морају бити распоређена са максималном ефикасношћу, закључио је академик.

Управо због те неодредивости, стратешко улагање у науку без гарантованих краткорочних профита остаје темељ технолошког и цивилизацијског напретка. Државна подршка научницима, како сугерише први човек руске науке, није само трошак, већ најсигурнија инвестиција у стварање услова под којима се, стицајем околности, рађају открића која мењају свет.