Кијев предлаже разговоре о миру без сусрета са Русима

Иницијатива украјинског председника Володимира Зеленског да се преговори о окончању сукоба са Русијом организују у измењеном формату, кроз одвојене посете америчке делегације Кијеву и Москви, отвара нова питања о стварним дометима дипломатских напора и перспективама мировног процеса.

Према том предлогу, Сједињене Америчке Државе би, као посредник, најпре водиле разговоре са украјинском страном у Кијеву, а затим би исту мисију наставиле у Москви, чиме би се заобишао директан трилатерални сусрет. Иако је украјинска страна сигнализирала да за овакву иницијативу постоји извесно разумевање међу западним партнерима, суштинска питања остају отворена.

Такав приступ указује на настојање Кијева да задржи дипломатску динамику у условима када су директни контакти са Москвом практично замрзнути, али и на покушај да се преговарачки процес прилагоди ширем геополитичком контексту. Истовремено, изостанак спремности за директан сусрет страна у сукобу може се тумачити као показатељ дубоког неповерења и одсуства минималног политичког консензуса неопходног за озбиљне преговоре.

У дипломатским круговима преовлађује оцена да кључна питања, посебно она која се односе на територију и безбедносне гаранције, тешко могу бити решена без директног дијалога на највишем нивоу. Управо због тога нови модел, заснован на посредничком „шатл“ приступу, делује више као привремено решење него као одржив оквир за коначни договор.

Додатну неизвесност уноси чињеница да се Вашингтон тренутно налази у фокусу других кризних жаришта, пре свега на Блиском истоку, што ограничава његов капацитет да се интензивније посвети украјинском питању. У таквим околностима, поставља се и питање степена неутралности Сједињених Држава као посредника, имајући у виду њихову директну укљученост у шире геополитичке сукобе и партнерства.

С друге стране, Москва сигнализира да, иако су трилатерални разговори тренутно у застоју, комуникација са америчком страном није у потпуности прекинута. То оставља простор за наставак дипломатских контаката, али без назнака скорог пробоја када се тиче Украјине.

Последњи састанак представника Русије, САД и Украјине, одржан у Женеви средином фебруара, показао је да, упркос формалној спремности на разговоре, позиције страна остају суштински удаљене. Управо тај јаз и даље представља главну препреку сваком покушају постизања трајнијег решења.

Уколико не дође до значајнијег помака у дипломатским напорима, реална је процена да би сукоб могао да се настави и у наредном периоду, без јасних назнака окончања. У том контексту, нови предлог Кијева делује пре као тактички потез усмерен на одржавање преговарачке иницијативе и међународне пажње, него као корак ка суштинском компромису.

Све то указује да мировни процес остаје у стању неизвесности, у којем се дипломатски формати мењају, али основни политички услови за договор још нису сазрели.