Данас је Дан студената Универзитета у Београду, али и студената већине универзитета широм државе који су поникли из најстаријег и највећег у Србији, и данас се навршава тачно 90 година од погибије студента права и комунисте Жарка Мариновића, симбола студентске солидарности и жртве, који је 4. априла 1936. године страдао бранећи колегу на масовним демонстрацијама које су тада организовали академци против јачања фашизма и репресије власти. Мариновић је припадао револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету који је тих година организовао честе протесте и штрајкове. Као одговор на нарастајући студентски бунт, тадашња власт је оформила омладинску Организацију југословенских националиста (ОРЈУНА) и њено крило – Организацију у националних студената (ОРНАС) покушавајући да сузбије активности револуционара међу студентима. А када то није дало жељене резултате, власт је намерила да формира и универзитетску полицију, чему су се оштро успротивили и студенти и професори, а хроничари бележе да је то био и непосредан повод масовног априлског студентског протеста. Другог дана тог априлског штрајка погинуо је Мариновић. Извори бележе да је 4. априла при покушају полиције и студената-орјунаша да заузму зграде факултета дошло до великих сукоба, од којих је најјачи и најтрагичнији био испред зграде Патолошког института Медицинског факултета у којем је убијен Жарко Мариновић, када је на студента права Јована Шћепановића ножем насрнуо колега са факултета, такође студент права, Слободан Недељковић. Жарко је тада притрчао да одбрани друга, али му је Недељковић задао два ударца камом у леђа, бележе хроничари тог доба. „Политика” је дан након тог убиства, 5. априла 1936. године, о крвавом сукобу међу студентима, под насловом „Студент права убио једног свог друга, а другога ранио” известила да је неслога између струја у студентским круговима довела до крвавог разрачунавања у коме је погинуо Мариновић, да су у сукобу учествовале противничке групе студената, да је левичарска струја позвала све студенте да обуставе посећивање предавања, у знак протеста против високе школарине, испитних и уписних такса... – док је против штрајка отворено иступила ОРНАС.

„Једна група националиста, међу којима сам и ја био, дошла је јутрос око девет часова пред Патолошки институт, да спречи студенте левичаре који су лепили своје плакате и позивали на штрајк... После извесног времена, између нас и левичара дошло је до свађе... У гужви, једна група од четири до пет студената напала је на мене... Морао сам да се браним”, пренео је наш лист Недељковићеве речи непосредно након убиства, као и да су „баш у то време другови на рукама пренели тешко рањеног Мариновића на хируршко одељење, али је свака лекарска интервенција била узалудна. Рањеник је већ на путу издахнуо. Велика рана испод леве мишке водила је тачно у правцу срца”. Априлски штрајк у којем је студент права изгубио живот завршен је крајем месеца, власт је одустала од намере да уведе универзитетску полицију, тадашњи ректор Владимир Ћоровић је смењен, а студент Недељковић је, напослетку, осуђен за убиство.

Све то, осим Дана студената, именима од заборава отимају и два од 14 студентских домова под капом установе Студентски центар „Београд”, и то су „Жарко Мариновић” у Земуну и „4. април” на Вождовцу. Па ипак, део садашњих студената не зна зашто је 4. април битан датум ни ко је био Жарко Мариновић, а ни ког се дана обележава Дан студената.

– Дан студената Универзитета у Београду обележава се 4. априла у знак сећања на дан када је 1936. године током протеста револуционарног студентског покрета погинуо студент права Жарко Мариновић. Одлуку о установљењу 4. априла као Дана студента донео је Универзитетски одбор Савеза студената Београда 2. априла 1959. године, а Дан студената први пут је прослављен 1960. године. Приликом прославе 1966. године, на згради Института за патологију Медицинског факултета Универзитета у Београду постављена је спомен-плоча на којој пише: „4. априла 1936. у борби против ненародног режима пао је на овом месту студент права Жарко Мариновић, учесник највећег штрајка студената Универзитета у Београду. Студенти Београда, 4. априла 1966” – пише и на сајту УБ.

Четири датума

Дан студената данас, 4. априла, славе универзитети у Београду, Новом Саду, Новом Пазару и Крагујевцу. Дан студената Универзитета у Нишу се обележава 22. марта у знак сећања на 22. март 1936. године када је организована прва Омладинска антифашистичка конференција, а студенти нишког универзитета овај дан обележавају од 1972. године. Дан студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици обележава се на Светски дан књиге – 23. априла. Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС) дан посвећен студентима прославља 17. новембра. То је Међународни дан студената, у знак сећања на 17. новембар 1939. године, када су нацисти погубили 20 чехословачких студената који су протестовали против окупације, када је више од 1.200 студената одведено у концентрационе логоре...

Станковић: Тежити знању

Бити студент данас значи бити неко ко стиче компетенције, односно знање и вештине у свету који се непрекидно мења, што значи да поред формалног школовања човек мора да буде свестан да постоје и други извори знања. И данас, можда више него икада, бити студент не значи само похађати универзитет, већ бити широко радознао и широко заинтересован за то да своје знање у континуитету унапређује – каже за „Политику” Дејан Вук Станковић, министар просвете, честитајући студентима у Србији Дан студената.

– Дан студената је дан оних који знање виде као главни ресурс за свој лични напредак и основу да допринесу напретку и благостању друштва у којем живе.

Факултет је добра полазна основа за то да напредак у погледу знања дефинишете као свој животни приоритет, да кроз комуникацију са вршњацима, или генерацијама које су испред или иза вас, полако, али сигурно се уклапате у неке друштвене оквире који вам омогућавају самосталан и квалитетан живот. С обзиром на околности да је у Србији високо образовање малтене бесплатно и да је студентски стандард јако висок, мислим да наши млади нараштаји треба да користе и квалитет наших образовних институција и да траже своју срећу, ипак кроз стицање знања и вештина на универзитету – каже Станковић.

За универзитет, истиче он, не ваља да буде натопљен дневном политиком, јер тиме универзитет губи на својој мисији, а студенти губе фокус када је реч о стицању знања и напредовању у том погледу.

– Желим да подсетим на вредност знања и на нужност његовог присуства у животу сваког човека, јер, као што је то још Аристотел рекао, сваки човек тежи знању по природи, те сходно томе студент, као неко ко је пример те људске тежње, треба у тој тежњи да током читавог свог живота истраје – закључује министар просвете.