Ати­на у од­бра­ну ула­же пет ми­ли­јар­ди евра

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – „Ула­га­ње у на­ци­о­нал­ну од­бра­ну ни­је лук­суз, већ ну­жност и сва­ки Грк тре­ба да бу­де по­но­сан на ору­жа­не сна­ге зе­мље ”, би­ла је по­ру­ка пре­ми­је­ра Ки­ри­ја­ко­са Ми­цо­та­ки­са су­на­род­ни­ци­ма са вој­не па­ра­де на дан на­ци­о­нал­ног пра­зни­ка то­ком ко­је је ули­ца­ма Ати­не и не­бом „про­де­фи­ло­вао” са­мо део нај­пре­сти­жни­је вој­не опре­ме.

„У тре­нут­ку ка­да Евро­па про­ла­зи кроз је­дан од нај­тур­бу­лент­ни­јих пе­ри­о­да од Дру­гог свет­ског ра­та, сна­жан ка­па­ци­тет од­вра­ћа­ња је нео­п­хо­дан да би Грч­ка про­јек­то­ва­ла сво­ју на­ци­о­нал­ну моћ као зе­мља ко­ја шти­ти не са­мо сво­је гра­ни­це већ у прак­си и грч­ку за­јед­ни­цу Ки­пра”, ре­као је пре­ми­јер и то са­мо не­ко­ли­ко да­на по­сле одо­бра­ва­ња па­ке­та од пет ми­ли­јар­ди евра за од­бра­ну.

Реч ни­је са­мо о јед­ној став­ци већ и де­лу ши­ре стра­те­ги­је ко­ју зе­мља раз­ви­ја већ не­ко­ли­ко го­ди­на у сфе­ри мо­дер­ни­за­ци­је ва­зду­хо­плов­ства, кон­крет­но на­бав­ци нај­са­вре­ме­ни­јих Ф-35 ави­о­на, на­до­град­њи Ф-16 ло­ва­ца на тзв. вај­пер стан­дард, што у прак­си зна­чи да ће по­се­до­ва­ти но­ве ра­да­ре, бо­ље ра­ке­те, да ће се ин­те­гри­са­ти са си­сте­мом НА­ТО-а… Ту су и ку­по­ви­на нај­са­вре­ме­ни­јих фре­га­та и под­мор­ни­ца, про­тив­ва­зду­хо­плов­на од­бра­на са си­сте­ми­ма „па­три­от”, ра­да­ри­ма и ра­кет­ним шти­том, ку­по­ви­на оклоп­них во­зи­ла, дро­но­ва… Па­кет ко­ји је упра­во одо­брен у нај­ве­ћем де­лу се од­но­си на „је­згро” грч­ке од­брам­бе­не ку­по­ле тзв. Ахи­лов штит, ви­ше­слој­ни ме­ха­ни­зам за су­о­ча­ва­ње са ва­зду­шним прет­ња­ма. Грч­ка се осла­ња на на­пред­не од­брам­бе­не си­сте­ме из Изра­е­ла ка­ко би се ство­ри­ла јед­на од нај­гу­шћих ви­ше­слој­них мре­жа про­тив­ва­зду­хо­плов­не и про­тив­дро­нов­ске од­бра­не у Евро­пи. Пар­ла­мент је без ве­ли­ких про­ти­вље­ња одо­брио три ми­ли­јар­де евра за на­бав­ку овог си­сте­ма од­вра­ћа­ња ко­ји ће зна­чај­но уна­пре­ди­ти по­ло­жај Грч­ке у ис­точ­ном Ме­ди­те­ра­ну, од­но­сно уве­сти грч­ке ору­жа­не сна­ге у но­ву еру. У овом па­ке­ту се на­ла­зе и сред­ства за на­до­град­њу че­ти­ри ста­ре фре­га­те МЕ­КО200, уго­вор за ку­по­ви­ну тран­спорт­них ави­о­на Ц-27Ј, за­тим 36 лан­се­ра „пулс” ко­ји грч­ком ар­се­на­лу до­да­ју мо­гућ­ност ду­гог до­ме­та и ви­со­ке пре­ци­зно­сти.

Све ове про­ме­не и оса­вре­ме­њи­ва­ње део су ам­би­ци­о­зног пла­на ком­плет­не мо­дер­ни­за­ци­је грч­ких ору­жа­них сна­га ко­ји ће би­ти ре­а­ли­зо­ван у на­ред­них де­сет го­ди­на. Ово ни­је при­пре­ма за „рат су­тра”, већ план од­вра­ћа­ња за све оне ко­ји би по­ку­ша­ли да ри­зи­ку­ју су­коб, ово је део пла­на за кон­тро­лу мо­ра, за­шти­ту енер­гет­ских ре­сур­са, по­ли­тич­ки сиг­нал Тур­ској, али и НА­ТО-у. Пре­ци­зни­је, пла­ни­ра­на ин­ве­сти­ци­ја је ула­га­ње у ста­тус Грч­ке као ре­ги­о­нал­не си­ле, то је ду­го­роч­ни мо­дел за­сно­ван на иде­ји: бо­ље ску­па од­бра­на не­го ри­зик су­ко­ба. Грч­ка, ка­ко се ов­де по­ру­чу­је, не гра­ди вој­ску за на­пад, већ за од­вра­ћа­ње, бр­зу ре­ак­ци­ју, кон­тро­лу Егеј­ског мо­ра. Да­кле, са из­два­ја­њи­ма од го­то­во три од­сто БДП-а за ору­жа­не сна­ге, што је ста­вља у европ­ски и врх НА­ТО-а и, што је не­сум­њи­во ве­ли­ка став­ка за еко­но­ми­ју ма­ле зе­мље, Грч­ка не ку­пу­је са­мо оруж­је, она ку­пу­је и си­гур­ност и по­ли­тич­ки ути­цај, прак­тич­но пла­ћа за сво­ју ге­о­гра­фи­ју, исто­ри­ју и су­сед­ство са Тур­ском.… Бо­ри се за по­зи­ци­ју ста­бил­ног парт­не­ра за­пад­ним са­ве­зни­ци­ма у ис­точ­ном Ме­ди­те­ра­ну, же­ли да се про­фи­ли­ше као „си­дро без­бед­но­сти” у ре­ги­о­ну где је по­треб­на рав­но­те­жа из­ме­ђу ви­ше си­ла, про­тив­те­жа Тур­ској.

Грч­ка ни­је „ве­ли­ка си­ла”, али има јед­ну од нај­ја­чих вој­ски на Бал­ка­ну и у Ме­ди­те­ра­ну, ре­ги­о­нал­но је ве­о­ма озби­љан вој­ни ак­тер, тех­но­ло­шки мо­дер­ни­ја у не­ким сег­мен­ти­ма, са ја­ком мор­на­ри­цом и све ја­чом ва­зду­хо­плов­ном ком­по­нен­том и са ја­сним ци­љем да оства­ри тех­но­ло­шку пред­ност у од­но­су на ре­ги­он. По­след­њих го­ди­на ку­пи­ла је са­вре­ме­не фран­цу­ске бом­бар­де­ре „ра­фал”, нај­мо­дер­ни­је фре­га­те у ре­ги­о­ну „ки­мон”, ко­је има­ју на­пред­не ра­да­ре, про­ти­вра­кет­ни си­стем, сна­жну про­тив­под­мор­нич­ку опре­му. Нај­ве­ћа пред­ност грч­ке мор­на­ри­це су под­мор­ни­це ти­па 214, кла­са „па­па­ни­ко­лис” са нај­са­вре­ме­ни­јом тех­но­ло­ги­јом, што зна­чи да под во­дом без из­ра­ња­ња мо­гу да оста­ну не­де­ља­ма, при­том су ти­хе и вр­ло те­шко их је от­кри­ти. Ду­ге су 65 ме­та­ра, мо­гу да за­ро­не до 400 ме­та­ра, на­о­ру­жа­не су тор­пе­ди­ма и про­тив­брод­ским ра­ке­та­ма. Због ових осо­би­на, вој­ни ана­ли­ти­ча­ри их зо­ву „ти­хи чу­ва­ри Еге­ја”.

Са 2.000 остр­ва Грч­ка има огром­ну „мор­ску ду­би­ну” и при­род­не по­мор­ске ба­зе због че­га су САД и НА­ТО зна­чај­но по­ве­ћа­ли при­су­ство јер у слу­ча­ју да­љег ши­ре­ња кон­флик­та на Бли­ском ис­то­ку, Грч­ка по­ста­је глав­на за­пад­на ба­за упра­во због сво­јих пред­но­сти: јед­не од нај­бо­љих кла­са под­мор­ни­ца у Евро­пи, но­вих бор­бе­них ави­о­на и стра­те­шког по­ло­жа­ја са сто­ти­на­ма остр­ва. Због то­га би, ка­ко ка­жу ана­ли­ти­ча­ри, мо­гла да по­ста­не јед­на од нај­ва­жни­јих вој­них си­ла НА­ТО-а у ис­точ­ном Ме­ди­те­ра­ну, што је мо­жда по­нос за на­ци­ју, али у тре­нут­ној кри­зи и по­тен­ци­јал­на опа­сност да Иран ис­пу­ни сво­је прет­ње и сво­је ра­ке­те окре­не и пре­ма ба­за­ма у Грч­кој.