Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАКОН УНИШТАВАЊА НАЈВЕЋЕГ МОСТА У ИРАНУ

Американци прете јачим ударима

Упркос томе што правила Женевске конвенције из 1949. године забрањују ударе на места која се сматрају неопходним за цивиле, амерички председник се похвалио да ће „уследити још много тога”
Американци прете јачим ударима
( EPA/Abedin Taherkenareh)

Лепи мостови лепо горе, могао би да буде назив неког новог филма у режији америчког председника Доналда Трампа. Дан након што је запретио да ће Иран „вратити у камено доба”, Трамп је у четвртак на друштвеним мрежама поделио снимке урушавања дела новоизграђеног моста „Б1”, високог 136 метара и вредног 400 милиона долара, који повезује Техеран и Караџ, док се густ облак црног дима дизао изнад њега.

„Највећи мост у Ирану се руши и више никада неће бити коришћен”, објавио је Трамп на платформи „Трут соушал”. Према речима Годратолаха Сеифа, заменика гувернера провинције Алборз, овај напад усмртио је осам људи, а 95 ранио. Он је навео да мост још није био у функцији и да на њему није било никаквих војних активности, те да су жртве били људи из оближњег села који су се налазили у околини на пикнику поводом последњег дана Новруза, персијске Нове године.

Упркос томе што правила Женевске конвенције из 1949. године забрањују ударе на места која се сматрају неопходним за цивиле, амерички председник се похвалио да ће „уследити још много тога” уколико Техеран не пристане на договор. У претходном обраћању из Беле куће Трамп је поновио претњу да ће уништити иранске електране, због чега би милиони људи могли да остану без струје.

Стручњаци из области међународног права наводе да инфраструктура једне земље може бити сматрана законитом и легитимном метом ако је користи њена војска или има улогу у војним операцијама. Ипак, законитост се процењује од случаја до случаја.

„Да ли је мост био законита војна мета зависи од чињеница. Мој утисак је да мост није био погођен да би се остварила нека војна предност, већ у нади да се изврши притисак на Техеран и произведе одређени ефекат у јавности”, рекао је за „Њујорк тајмс” Брајан Финукан, бивши правник Стејт департмента.

Такође, у медијима се спекулисало и да Трамп разматра високоризичну операцију у Исфахану, како би запленио радиоактивни материјал из подземног складишта, али он је у среду изјавио да је уранијум толико дубоко закопан да га „није брига”. Међутим, већина аналитичара не узима Трампове речи здраво за готово, јер је у прошлости користио тактике заваравања, као када су 28. фебруара САД и Израел убили иранског врховног вођу Алија Хамнеија, у тренутку када се веровало да преговори о новом нуклеарном споразуму могу уродити плодом. Управо напад на подземна склоништа би могао бити следећи потез Трампа ако Техеран не пристане на његове услове.

Ипак, чини се да је толеранција Исламске Републике да трпи ударе знатно већа него што су Вашингтон и Тел Авив очекивали. Упркос разорним ударима на ирански арсенал, они и даље имају способност да ракетама гађају Израел, што су и чинили док је Трамп говорио из Беле куће. То телевизијско, ударно обраћање било је замишљено да увери Американце да ће трошкови рата бити привремени, те да су крај непријатељстава и повратак нормалном економском животу неизбежни и близу. Међутим, тржиште није поверовало његовој слаткоречивости. Цене нафте скочиле су осам одсто у сатима након његовог 19-минутног обраћања, углавном зато што није представио план за окончање онога што се у пракси своди на талачку кризу танкера у Ормуском мореузу, која се сада прелива на глобалну економију. Пролаз ће, инсистирао је, „природно бити отворен” када се сукоб заврши. Очигледно је те грешке убрзо постао и сам свестан те је јуче најавио да би САД могле лако да отворе Ормуски мореуз.

„Са још мало времена, лако можемо да отворимо Ормуски мореуз, узмемо нафту и стекнемо богатство. То би био велики добитак за свет”, написао је Трамп на мрежи „Трут соушал”. Али 47. председник САД никада није био оптерећен брзим мењањем ставова. На самом почетку рата позивао је Иранце да се побуне и преузму власт, али је од тада једва помињао тај приступ. У среду је рекао да „промена режима није циљ САД”, иако је управо то тврдио након првог америчко-израелског напада. Сада потенцира на томе да је „промена режима већ наступила због смрти њихових првобитних лидера”. Ипак, када је ајатолах Рухолах Хомеини преминуо 1989. и наследио га други ајатолах, ретко ко је тврдио да се систем променио.

Израел ће наставити нападе у координацији са Белом кућом

Тел Авив ће наставити нападе на Иран у координацији са Белом кућом, рекао је јуче израелски премијер Бенјамин Нетанјаху. Он је поручио да америчке и израелске снаге настављају нападе на „терористички режим у Ирану”.

„Уклањамо команданте, бомбардујемо мостове и нападамо инфраструктуру”, рекао је Нетанјаху. Како је навео, израелско ратно ваздухопловство уништило 70 одсто иранских капацитета за производњу челика.

„Ово је огромно достигнуће које лишава Иранску револуционарну гарду и финансијских средстава и могућности да производи много оружја”, нагласио је он. Додао је да се у Либану настављају операције израелске војске против милитантне групе Хезболах и да копнене снаге ИДФ-а настављају да делују у јужном Либану.

Техеран тврди да је оборио два напредна америчка ловца

Иран је јуче оборио два напредна америчка ловца, од којих је један Ф-35, саопштио је Корпус Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ). Како се наводи, ловац Ф-35 погођен је јуче у централном Ирану, и наводно је потпуно уништен. Додаје се да је непозната судбина пилота. ИРГЦ је раније јуче објавио да је још један напредни амерички ловац погођен јужно од острва Кешм и да се затим срушио „у дубине Персијског залива”. ИРГЦ истиче да је обарање два авиона било директан одговор на недавну реторику Вашингтона, односно изјаве америчког председника Доналда Трампа да су америчке снаге уништиле иранску противваздушну одбрану.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.