Да ли Подгорица напушта једини заједнички систем са Србијом

Подгорица – Питање будућности заједничког предузећа за контролу летења Србије и Црне Горе, SMATSA, поново је отворено у црногорском парламенту, након што је на седници Одбора за економију, буџет и финансије покренута расправа о могућим променама у управљању ваздушним простором.

Тему је иницирао посланик Европског савеза Борис Мугоша, поставивши питање о даљој судбини заједничке компаније, док је министар саобраћаја Филип Радуловић први пут јавно говорио о могућим моделима будућег организовања контроле летења изнад Црне Горе.

Иако детаљи предложеног решења нису званично објављени у целини, из излагања на седници може се закључити да се разматра опција већег институционалног осамостаљивања Црне Горе у овој области. То је изазвало реакције дела стручне јавности, која упозорава да би евентуално раздвајање од постојећег система захтевало дуготрајан и финансијски захтеван процес.

SMATSA, са седиштем у Београду, представља једини преостали заједнички систем Србије и Црне Горе и задужена је за контролу ваздушног саобраћаја у региону. Компанија је раније учествовала у развоју функционалних блокова ваздушног простора (FAB), који подразумевају интегрисано управљање небом више држава ради повећања ефикасности и безбедности.

Према расположивим подацима, европска регулатива не намеће обавезу да се надзор ваздушног саобраћаја организује искључиво унутар Европске уније, већ омогућава сарадњу и са државама које нису чланице, уколико за то постоји политичка и стручна одлука.

С друге стране, поједини стручњаци указују да би успостављање самосталног система контроле летења захтевало значајна улагања у инфраструктуру, кадрове и техничке капацитете, као и вишегодишњи процес сертификације и усаглашавања са међународним стандардима.

Додатну дилему отвара и питање већ започетих инфраструктурних пројеката у области контроле летења у Црној Гори, чија је реализација, према доступним информацијама, успорена у претходном периоду.

За сада остаје нејасно да ли ће Влада формализовати конкретан предлог и упутити га у даљу процедуру, али је извесно да ће одлука о будућности контроле ваздушног простора имати дугорочне последице, како у техничком и безбедносном, тако и у политичком и економском смислу.