Партизанов тренер против свог џелата

Партизан вечерас (19 ч) дочекује Чукарички. Његов тренер Срђан Благојевић је јесенас, баш после лекције на Бановом брду (поражен с 4:1) смењен, па ће сада да се суочи, на неки начин, са својим џелатом. Болнија од празних руку била је немоћ „црно-белих”, која се тада просто продубила после испадања у Купу Србије у Шапцу од екипе из ранга ниже.

– После трауме од Мачве ушли смо у утакмицу недовољно припремљени за јаку интензивну игру Чукаричког. Први гол смо примили тако што је лопта закачила Симића, други из пенала пошто је случајно погодила Рогановића, потом нисмо искористили шансу, а после Зубаируовог гола смо кренули у тотални ризик, што, можда, није требало, – објашњава Благојевић с временске дистанце. – То је непријатно искуство и остало је у сећању. Али за мене реванш или освета нису мотиви и настојим да то пренесем на играче. Треба да се има унутрашњи мотив, па сам цитирао селектора Пауновића да морамо да будемо гладни или љути. Ја сам за глад, да по сваку цену будемо сваки пут бољи од себе.

Партизан, као клуб, по ко зна који пут разједају унутрашње трзавице. Како то делује на екипу Благојевић је овако изнео:

– Покушавамо да будемо изоловани. То није тема разговора. Нити је ја потенцирам, нити играчи. Лично, не осећам никакву тензију са било какве стране. Лазовић долази у Телеоптик сваки дан, Мијатовић понеки пут, као и Љајић. Разговори су о екипи. Немамо притисак, нити оптерећење. Трудимо се да играчима не одвлачимо пажњу, него само на оно што од њих зависи. Мој принцип је да Партизану, са свим овим проблемима, сви ми, који смо део њега, можемо да помогнемо само ако радимо свој посао. Што се тиче стручног штаба то је припрема адекватног стручног тренажног процеса, а они, који креаирају клупску политику, да омогуће тиму да искаже свој потенцијал. Да не дозволимо да клуб потоне, него да додамо неки квалитет, да га издигнемо на виши ниво. У овим тешким моментима нећу да шаљем навијачима позивницу да „дођу у што већем броју и подрже играче”. Ми треба да унесемо нову енергију, искрене емоције и да то навијачи препознају. Партизан је и онај из финала Купа шампиона 1966, и онај који је 2017. с Марком Николићем освојио титулу, а и овај сада. На нама је да свако, и ја, и играчи, и навијачи, дамо свој допринос да се стабилизује.

Данашњи окршај Благојевић је оценио као дерби кола, претпоследњег пре доигравања:

– Чукарички жели да уђе у плеј-оф, а ми да наш напредак буде видљив. После три пораза једна победа и једно нерешено, па нам је циљ ново дописивање бодова. Анализирали смо утакмицу Чукаричког против Железничара. Она је последња, па зато и најрелевантнија, а ослонили смо се и на нашу последњу утакмицу против Радника на нашем стадиону због неких сличности. Марко Јакшић, који је, као и ја, дете Радничког с Новог Београда, у Сурдулици се, у специфичној средини, наметнуо као изузетно талентован тренер и личност. Донео је побољшање Чукаричком, који има агресивност, дисциплину, висок ритам, интензитет, поред индивидуалног квалитета својих играча. По мом мишљењу спада у топ 5 екипа у нашој лиги. Имају одређену тежину, што смо осетили на својој кожи на Бановом брду.

Благојевић је у предаху у првенству имао на располагању 14 играча, па због тога, како каже, то време није могао да искористи за тактичку надоградњу. Ипак, врло је задовољан оним што је учињено, поготово последњих дана када је екипа на окупу. Иако не може да рачуна на Сека и Симића, донекле ни на Трифуновића, охрабрује га што се Милић опоравио и што је Миловановић поново кандидат за први тим.