Partizanov trener protiv svog dželata

Partizan večeras (19 č) dočekuje Čukarički. Njegov trener Srđan Blagojević je jesenas, baš posle lekcije na Banovom brdu (poražen s 4:1) smenjen, pa će sada da se suoči, na neki način, sa svojim dželatom. Bolnija od praznih ruku bila je nemoć „crno-belih”, koja se tada prosto produbila posle ispadanja u Kupu Srbije u Šapcu od ekipe iz ranga niže.

– Posle traume od Mačve ušli smo u utakmicu nedovoljno pripremljeni za jaku intenzivnu igru Čukaričkog. Prvi gol smo primili tako što je lopta zakačila Simića, drugi iz penala pošto je slučajno pogodila Roganovića, potom nismo iskoristili šansu, a posle Zubairuovog gola smo krenuli u totalni rizik, što, možda, nije trebalo, – objašnjava Blagojević s vremenske distance. – To je neprijatno iskustvo i ostalo je u sećanju. Ali za mene revanš ili osveta nisu motivi i nastojim da to prenesem na igrače. Treba da se ima unutrašnji motiv, pa sam citirao selektora Paunovića da moramo da budemo gladni ili ljuti. Ja sam za glad, da po svaku cenu budemo svaki put bolji od sebe.

Partizan, kao klub, po ko zna koji put razjedaju unutrašnje trzavice. Kako to deluje na ekipu Blagojević je ovako izneo:

– Pokušavamo da budemo izolovani. To nije tema razgovora. Niti je ja potenciram, niti igrači. Lično, ne osećam nikakvu tenziju sa bilo kakve strane. Lazović dolazi u Teleoptik svaki dan, Mijatović poneki put, kao i Ljajić. Razgovori su o ekipi. Nemamo pritisak, niti opterećenje. Trudimo se da igračima ne odvlačimo pažnju, nego samo na ono što od njih zavisi. Moj princip je da Partizanu, sa svim ovim problemima, svi mi, koji smo deo njega, možemo da pomognemo samo ako radimo svoj posao. Što se tiče stručnog štaba to je priprema adekvatnog stručnog trenažnog procesa, a oni, koji kreairaju klupsku politiku, da omoguće timu da iskaže svoj potencijal. Da ne dozvolimo da klub potone, nego da dodamo neki kvalitet, da ga izdignemo na viši nivo. U ovim teškim momentima neću da šaljem navijačima pozivnicu da „dođu u što većem broju i podrže igrače”. Mi treba da unesemo novu energiju, iskrene emocije i da to navijači prepoznaju. Partizan je i onaj iz finala Kupa šampiona 1966, i onaj koji je 2017. s Markom Nikolićem osvojio titulu, a i ovaj sada. Na nama je da svako, i ja, i igrači, i navijači, damo svoj doprinos da se stabilizuje.

Današnji okršaj Blagojević je ocenio kao derbi kola, pretposlednjeg pre doigravanja:

– Čukarički želi da uđe u plej-of, a mi da naš napredak bude vidljiv. Posle tri poraza jedna pobeda i jedno nerešeno, pa nam je cilj novo dopisivanje bodova. Analizirali smo utakmicu Čukaričkog protiv Železničara. Ona je poslednja, pa zato i najrelevantnija, a oslonili smo se i na našu poslednju utakmicu protiv Radnika na našem stadionu zbog nekih sličnosti. Marko Jakšić, koji je, kao i ja, dete Radničkog s Novog Beograda, u Surdulici se, u specifičnoj sredini, nametnuo kao izuzetno talentovan trener i ličnost. Doneo je poboljšanje Čukaričkom, koji ima agresivnost, disciplinu, visok ritam, intenzitet, pored individualnog kvaliteta svojih igrača. Po mom mišljenju spada u top 5 ekipa u našoj ligi. Imaju određenu težinu, što smo osetili na svojoj koži na Banovom brdu.

Blagojević je u predahu u prvenstvu imao na raspolaganju 14 igrača, pa zbog toga, kako kaže, to vreme nije mogao da iskoristi za taktičku nadogradnju. Ipak, vrlo je zadovoljan onim što je učinjeno, pogotovo poslednjih dana kada je ekipa na okupu. Iako ne može da računa na Seka i Simića, donekle ni na Trifunovića, ohrabruje ga što se Milić oporavio i što je Milovanović ponovo kandidat za prvi tim.