У сусрет белој линији

Ако се сетимо Паскалове тезе да уметност има сопствене разлоге које разум не може да докучи, лакше ћемо разумети филозофију уметности у чијој су пракси питања особености поетских дискурса увек отворена. Јасна Гулан Ружић је присутна на ликовној сцени две и по деценије проблематизујући, још од својих уметничких почетака, један особен ауторски дискурс близак братству стваралаца чија жижна тачка је поетика редуковане геометрије форме. И у новим радовима исти концепт решава у графици и цртежу, поентирајући њихове специфичне медијске особености, што и насловом изложбе „Линија и површина” истиче. Уметница је део филозофије геометријске аналитичности, о чему је на отварању истакао Зоран Тодовић помињући родоначелнике Маљевича, Мондријана, Родченка, Алберса, Џада, Сол Левита, Томашевића, Книфера.

Наиме, циклус „Линија и површина” обједињује две компатибилне поетске и визуелне целине, настале протекле две године, у којима ауторка доследно наставља да истражује естетску анатомије дводимензионалних просторних структура. Графике из истоименог циклуса у техници линореза, реализоване су у оквиру сићевачке Графичке радионице 2024. године. Циклус цртежа „Анатомија површине” настао је боравком на резиденцији у Szent András Kastély, 2025. у оквиру програма „Danube Art Line” у Мађарској. Ауторка наставља процес аналитичког приступа у овим стваралачким сублимацијама јер су у њеном концепту односи графике и цртежа медијски тесно повезани. Јасна Гулан Ружић сведочи да у процесу рада цртеж настаје на основу графичког предлошка, а касније истраживањем графички отисак се трансформише у медиј цртежа; стваралачка слобода ове наизменичне игре преласка из једног медија у други медиј покреће сваки нови циклус.

Цртежима „Анатомија површине” графитном црном бојом туша истражује могуће релације између линије и површине, као и односе црне и беле са фокусом на проналажењу деликатних тонских вредности унутар богате валерске скале црних. Користећи једноставна ликовна средства, она варира основне геометријске облике, а мекши и хомогени урези у матрицу линолеума стварају поједностављене линије и изражене контрасте. Чиста плоха графика у линорезу одликује тактилни однос отиснуте форме и црвене и црне бојене вредности. У обе целине радова плошност остаје доминантно ликовно полазиште унутар којег се наслућују енергија волумена и пластичност форме. У контролисаном композиционом поступку понавља се матрично умножавање правоугаоних поља чије пиктуралне вредности наглашавају белине чистих правих линија.

Контемплативно, минуциозно, непретенциозно и стрпљиво, у духу геометријског редуковања форме и јасног, прочишћеног израза, рад Јасне Гулан представља софистицирану визуелну целину наглашене хипериндивидуалности.

О снази спиритуалне сугестивности која је извирала из њених радова и беспрекорном изведбом сваког појединачног рада било да је у питању цртеж, било модуларна графика, говорио је Тодовић на отварању. У генези овог рада искристалисале су се одређене визуелне у естетске вредности – једноставна ликовна средства и сведен колорит, рафиниране, прочишћене и кристално структуриране композиције непретенциозних димензија.

„За мене је уживање ред који успостављам на белини папира. Тако проналазим равнотежу у хаосу информација којима смо окружени. А цртежи и графички отисци су истраживања усмерена на психоанализу и покушај да на визуелни начин представим мапу несвесног дела нашег ума”, говори Јасна Гулан о свом раду. Додајмо да су поља њеног истраживања цртеж, графика, психоанализа уметности, теорија визуелне културе, конзервација и рестаурација.

Пројект поставке „Линија и површина” у разуђеном простору следи модуларни аскетизам у ритму и презентацији радова у галерије, само листови цртежа и графика, „голи” без рама, на белом зиду; децентна аналитичност дала је амбијенту галерије нови тон.