U susret beloj liniji

Ako se setimo Paskalove teze da umetnost ima sopstvene razloge koje razum ne može da dokuči, lakše ćemo razumeti filozofiju umetnosti u čijoj su praksi pitanja osobenosti poetskih diskursa uvek otvorena. Jasna Gulan Ružić je prisutna na likovnoj sceni dve i po decenije problematizujući, još od svojih umetničkih početaka, jedan osoben autorski diskurs blizak bratstvu stvaralaca čija žižna tačka je poetika redukovane geometrije forme. I u novim radovima isti koncept rešava u grafici i crtežu, poentirajući njihove specifične medijske osobenosti, što i naslovom izložbe „Linija i površina” ističe. Umetnica je deo filozofije geometrijske analitičnosti, o čemu je na otvaranju istakao Zoran Todović pominjući rodonačelnike Maljeviča, Mondrijana, Rodčenka, Albersa, Džada, Sol Levita, Tomaševića, Knifera.

Naime, ciklus „Linija i površina” objedinjuje dve kompatibilne poetske i vizuelne celine, nastale protekle dve godine, u kojima autorka dosledno nastavlja da istražuje estetsku anatomije dvodimenzionalnih prostornih struktura. Grafike iz istoimenog ciklusa u tehnici linoreza, realizovane su u okviru sićevačke Grafičke radionice 2024. godine. Ciklus crteža „Anatomija površine” nastao je boravkom na rezidenciji u Szent András Kastély, 2025. u okviru programa „Danube Art Line” u Mađarskoj. Autorka nastavlja proces analitičkog pristupa u ovim stvaralačkim sublimacijama jer su u njenom konceptu odnosi grafike i crteža medijski tesno povezani. Jasna Gulan Ružić svedoči da u procesu rada crtež nastaje na osnovu grafičkog predloška, a kasnije istraživanjem grafički otisak se transformiše u medij crteža; stvaralačka sloboda ove naizmenične igre prelaska iz jednog medija u drugi medij pokreće svaki novi ciklus.

Crtežima „Anatomija površine” grafitnom crnom bojom tuša istražuje moguće relacije između linije i površine, kao i odnose crne i bele sa fokusom na pronalaženju delikatnih tonskih vrednosti unutar bogate valerske skale crnih. Koristeći jednostavna likovna sredstva, ona varira osnovne geometrijske oblike, a mekši i homogeni urezi u matricu linoleuma stvaraju pojednostavljene linije i izražene kontraste. Čista ploha grafika u linorezu odlikuje taktilni odnos otisnute forme i crvene i crne bojene vrednosti. U obe celine radova plošnost ostaje dominantno likovno polazište unutar kojeg se naslućuju energija volumena i plastičnost forme. U kontrolisanom kompozicionom postupku ponavlja se matrično umnožavanje pravougaonih polja čije pikturalne vrednosti naglašavaju beline čistih pravih linija.

Kontemplativno, minuciozno, nepretenciozno i strpljivo, u duhu geometrijskog redukovanja forme i jasnog, pročišćenog izraza, rad Jasne Gulan predstavlja sofisticiranu vizuelnu celinu naglašene hiperindividualnosti.

O snazi spiritualne sugestivnosti koja je izvirala iz njenih radova i besprekornom izvedbom svakog pojedinačnog rada bilo da je u pitanju crtež, bilo modularna grafika, govorio je Todović na otvaranju. U genezi ovog rada iskristalisale su se određene vizuelne u estetske vrednosti – jednostavna likovna sredstva i sveden kolorit, rafinirane, pročišćene i kristalno strukturirane kompozicije nepretencioznih dimenzija.

„Za mene je uživanje red koji uspostavljam na belini papira. Tako pronalazim ravnotežu u haosu informacija kojima smo okruženi. A crteži i grafički otisci su istraživanja usmerena na psihoanalizu i pokušaj da na vizuelni način predstavim mapu nesvesnog dela našeg uma”, govori Jasna Gulan o svom radu. Dodajmo da su polja njenog istraživanja crtež, grafika, psihoanaliza umetnosti, teorija vizuelne kulture, konzervacija i restauracija.

Projekt postavke „Linija i površina” u razuđenom prostoru sledi modularni asketizam u ritmu i prezentaciji radova u galerije, samo listovi crteža i grafika, „goli” bez rama, na belom zidu; decentna analitičnost dala je ambijentu galerije novi ton.