„Орион” вечерас прелеће тамну страну Месеца

Хју­сто­не, ја­вља­мо се из ка­би­не ле­те­ли­це, спрем­ни смо за до­га­ђај, ре­као је астро­на­ут и пи­лот Вик­тор Гло­вер, члан аме­рич­ке све­мир­ске аген­ци­је (На­са), ју­че у 8.04 по на­шем вре­ме­ну, на кра­ју че­твр­тог да­на ми­си­је „Ар­те­ми­да два”. У про­гра­му ужи­во из све­мир­ског мо­ду­ла „ори­он” та­да уда­ље­ног око 250.000 ки­ло­ме­та­ра од Зе­мље, ова­ко је на­ја­вио по­че­так кон­фе­рен­ци­је за штам­пу пу­тем ви­део-лин­ка, на нај­ве­ћој ика­да за­бе­ле­же­ној раз­да­љи­ни из­ме­ђу но­ви­на­ра и са­го­вор­ни­ка.

„Пр­ви пут смо ви­де­ли Ме­сец из пот­пу­но дру­га­чи­је пер­спек­ти­ве, ње­го­ви де­ло­ви су оба­сја­ни Сун­цем, а кад по­гле­да­мо уна­зад на­зи­ре­мо са­мо иви­цу Зе­мљи­не по­лу­лоп­те до ко­је, гле­да­ју­ћи из на­шег прав­ца, до­пи­ру сун­че­ви зра­ци”, об­ја­сни­ла је астро­на­ут и ис­тра­жи­вач Кри­сти­на Кох из На­се.

Док су од­го­ва­ра­ли на пи­та­ња сед­ме си­ле, астро­на­у­ти у ску­че­ној ка­би­ни де­ло­ва­ли су пот­пу­но опу­ште­но и срећ­но.

„Ми и је­смо срећ­ни, јер смо пр­ви љу­ди ко­ји има­ју при­ли­ку да гле­да­ју ова­кав за­ди­вљу­ју­ћи при­зор и да пре­не­су ма­кар део све­ми­ра до свих на Зе­мљи”, ис­та­као је ко­ман­дант ми­си­је и при­пад­ник На­се Рид Вајз­мен.

Но­ви­на­ре је за­ни­ма­ло шта је у до­са­да­шњем де­лу све­мир­ске екс­пе­ди­ци­је оста­ви­ло нај­ве­ћи ути­сак на астро­на­у­те.

„За ме­не је то тре­ну­так док смо би­ли у ор­би­ти Зе­мље, ка­да је Хју­стон укљу­чио та­ко­зва­но тран­слу­нар­но убри­зга­ва­ње, чи­ме је по­кре­нут глав­ни мо­тор ’ори­о­на’. Та­да смо огром­ном бр­зи­ном кре­ну­ли уна­зад, пре­шав­ши го­то­во 200 ки­ло­ме­та­ра за не­ко­ли­ко се­кун­ди, а на­ша пла­не­та по­ста­ја­ла је све ве­ћа док смо је гле­да­ли кроз про­зо­ре. Џе­ре­ми, ко­ме је ово пр­во пу­то­ва­ње у све­ми­ру, по­гле­дао је у нас и ре­као ’ми­слим да па­да­мо’. Тај ко­мен­тар нас је све на­сме­јао”, пре­нео је Вајз­мен ис­ку­ства из ва­си­о­не.

Пред­став­ни­ке ме­ди­ја за­ни­ма­ло је да ли због уз­бу­ђе­ња, али и ма­лог про­сто­ра у „ори­о­ну”, као и ко­смич­ких усло­ва мо­гу да спа­ва­ју.

„Не­ма­мо ни­ка­кав про­блем са тим, на­ви­кли смо се на про­стор, али и бес­те­жин­ско ста­ње. Ја лич­но спа­вам ду­бо­ким сном не­ко­ли­ко са­ти и бу­дим се од­мор­на”, ис­та­кла је Кри­сти­на Кох.

Вајз­мен је под­се­тио да су ци­ље­ви ми­си­је оби­ла­зак око Ме­се­ца, сни­ма­ње ње­го­ве там­не стра­не, при­ку­пља­ње узо­ра­ка, али пре све­га сам чо­век и ње­го­ви уре­ђа­ји, јер је ово пра­ви тест за про­ве­ру ка­ко све­мир ути­че на астро­на­у­те и зе­маљ­ску мо­дер­ну тех­но­ло­ги­ју.

„Нас че­тво­ро смо од­ли­чан тим и сво­јим зна­њи­ма до­пу­њу­је­мо сва­ки сег­мент ми­си­је. За­то сви мла­ди ко­ји пра­те ову екс­пе­ди­ци­ју тре­ба да те­же ка за­јед­нич­ком до­при­но­су раз­во­ја чо­ве­чан­ства”, ре­као је Хан­сен, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње шта би по­ру­чио ђа­ци­ма.

Че­твр­ти дан На­си­не ми­си­је про­шао је у руч­ном пи­ло­ти­ра­њу „ори­о­ном” у ду­бо­ком све­ми­ру. Под­се­ћа­мо, ле­те­ли­цом са Зе­мље упра­вља­ју струч­ња­ци На­се из Све­мир­ског цен­тра „Џон­сон” у Хју­сто­ну, а у кап­су­ли по­сто­ји мо­гућ­ност и руч­ног упра­вља­ња. Кри­сти­на Кох и Џе­ре­ми Хан­сен на­из­ме­нич­но су кон­тро­ли­са­ли лет „ори­о­на”, а то­ком че­тр­де­се­то­ми­нут­ног те­сти­ра­ња про­ве­ре­ни су ре­жим по­ти­ска и спо­соб­ност ма­не­ври­са­ња бро­дом. Слич­но те­сти­ра­ње оба­ви­ће Вајз­мен и Гло­вер 8. апри­ла, два да­на пре по­врат­ка „ори­о­на” на Зе­мљу.

Тим На­се из Хју­сто­на упу­тио је астро­на­у­ти­ма де­та­љан план де­ло­ва по­вр­ши­не Ме­се­ца, на­пра­вљен на осно­ву број­них ми­си­ја без људ­ске по­са­де то­ком ми­ну­ле де­це­ни­је.

Да­нас у 20.45 ко­смо­на­у­ти у све­мир­ском мо­ду­лу по­че­ће пре­лет Ме­се­че­ве там­не стра­не, ко­ји ће тра­ја­ти око шест са­ти. У том пе­ри­о­ду пе­де­се­так ми­ну­та че­тво­ро­чла­на по­са­да не­ће има­ти по­др­шку ти­мо­ва на Зе­мљи јер ће ко­му­ни­ка­ци­је би­ти у пре­ки­ду.