Пропала скоро сва предузећа

Медвеђа – Медвеђа, практично, до сада није имала никакве користи од приватизације. Значајно је повећан број људи без посла, а они који су успели да добију некакву отпремнину нису новац уложили у мали бизнис, већ су, углавном, уплатили стаж, односно пензијско-инвалидско осигурање да би отишли у пензију – кажу у Општини Медвеђа.

Процес приватизације у горњојабланичком крају започео је најкасније у Србији и још увек није окончан. Већина овдашњих фабрика и погона до пре четири-пет година пословала је у саставу предузећа „са стране”, односно фирми из Београда, Ниша, Косовске Митровице и Лесковца, па је пре власничке трансформације дуго времена трајала њихова „борба” за осамостаљивање.

Међутим, од тада практично ниједно овдашње предузеће не ради. Судбина неких од њих, попут фабрике конфекције „Туларка” у селу Тулару, још увек зависи од решења Трговинског суда у Лесковцу како би се утврдило чије је, у ствари, она власништво. Захваљујући председнику медвеђске општине Слободану Драшковићу, шездесетак запослених ипак је остварило социјални програм, а тренутно су овде ангажована само два чувара. Сличне муке задесиле су и АИК, који је пре две године издат у закуп (једној иностраној фирми за производњу меса од пужа), али је након шест месеци све стало и педесетак радника морало је на – биро за запошљавање.

Пропала је и приватизација фабрике за термотехничку опрему „Термовент”, коју је, како су радници још на почетку тврдили, под сумњивим околностима пре две године купио лесковачки предузетник Братислав Миљковић за само 2,1 милион динара. Око 150 запослених остало је без посла, али су своја потраживања (неисплаћене плате) намирили распродајом фабричких машина и недавно је овде уведен стечај. Стечај очекује и фабрику малих трансформатора „ИЦИ инжињеринг” у Лецу, чијих тридесет двоје запослених већ пет година не ради. За ову фабрику било је заинтересованих купаца из Словеније и Немачке, али до продаје ипак није дошло.

У овом крају највише очекују од приватизације Рудника злата, олова и цинка „Леце”, који је, након осмогодишњег „привременог затварања” прошле године за 9,2 милиона евра купио шабачки „Фармаком МБ”. Власник Мирослав Богићевић најавио је да ће средином године овде запослити 200 радника. Тренутно је тридесетак рудара ангажовано на сређивању Јаме и флотације и санацији неких постројења, а њихова плата не прелази 30 хиљада динара.

– У Координационом телу за југ Србије имали смо већ неколико разговора са купцем рудника, али и Марком Ницовићем чија је „Ирва систем” купила погон за производњу тепиха у Медвеђи. Покушаћемо да заједнички пронађемо што бржи пут за покретање производње и да тако отворимо више од 350 радних места – каже Драшковић.

Тежак приватизациони пут имао је погон лесковачког „Здравља” за производњу медицинских шприцева у селу Газдару. Одмах након куповине, исландски „Актавис” фабрику је дао у закуп предузећу „Спектар” из Чачка. У производњи је од сто двадесет радника остало тек двадесетак који раде за месечну плату мању од 150 евра.

Г. Булатовић

-----------------------------------------------------------

Конфекција „Туларка – Чека судско решење, раде само два чувара

АИК – након шестомесечног закупа, педесетак радника остало без посла

„Термовент” – уведен стечај, око 150 радника остало без посла

„ИЦИ инжињеринг – пред стечајем, 42 запослена не ради већ пет година

Рудник злата, олова и цинка „Леце” – Ради тридесетак рудара, власник најавио ангажовање још 200

Погон „Здравља” – Од 120 радника остало 20

-----------------------------------------------------------

Успешни само странци

Сурдулица – Председник општине Новица Тончев приватизацију у Сурдулици оцењује делимично успешном, а као изузетно добро продата предузећа наводи „Вунизол”, сада „Кнауф инсулејшн” и „Власинку”, данас део „Кока-Коле”, док за приватизацију „Мачкатице” и Народне радиности каже да су промашене. Његов заменик Зоран Митић каже да не добијају информације о приватизацији од Агенције за приватизацију и да немају потпуније податке, а до сада је једино „Кнауф” уплатио законски део локалној самоуправи приликом куповине „Вунизола”.

У Сурдулици је приватизовано девет предузећа. Поред фабрике за производњу изолационих материјала од стаклене вуне „Вунизол” и фабрике за флаширање планинске воде „Власинка”, приватизоване су и фабрика „Мачкатица” за производњу челичних одливака, фабрике хлеба и млека, обе у власништву Ђођа Ницовића, фабрика за производњу електромотора „Застава ПЕС”, коју је купио руски партнер, као и некадашњи „Заставин” сервис. На списку се налазе и земљорадничка задруга „Масурица”, док је недавно трговинско предузеће „Звезда” по почетној цени од 16,4 милиона динара купио др Слађан Маринковић, бивши председник општине Владичин Хан.

Погон „Јумка” у Сурдулици и „Народна радиност” више не раде. Угашене су и две фабрике „Коштане”, као и ЈП Радио Сурдулица, јер је дозволу добила приватна радио и ТВ станица у власништву актуелног председника општине. На приватизацију, која је најављена за март, чекају четири хотела ХУП „Европа из Сурдулице.

В. З.