Страх од Канове нуклеарне мреже

Пуштање из кућног притвора „оца” пакистанске атомске бомбе не само што је изазвало велику забринутост званичног Њу Делхија већ су се црвене лампице упалиле у владама и тајним службама широм света. Пакистански научник Абдул Кадир Кан (72), који је 2004. године осуђен због одавања нуклеарних тајни Ирану, Северној Кореји и Либији, иако се лечи од рака простате, према проценама индијских безбедносних експерата може бити претња за светску безбедност.

Према речима портпарола индијске владајуће Конгресне партије Маниша Теварија, међународна заједница би требало да прогласи Пакистан терористичком државом, пошто је суд у Исламабаду ослободио Кана.

„То што Пакистан брани Кана доказује не само да је та земља извозник тероризма већ и побуђује сумње одређених земаља, укључујући и САД, да би нуклеарно оружје могло да дође у руке терориста”, нагласио је Тевари.

Упркос „забринутости” америчке шефице дипломатије Хилари Клинтон, пакистанска влада је одбила да коментарише одлуку суда, при чему је за њих „такозвани случај Кан завршено поглавље”. Пакистан је додао да је, као одговорна нуклеарна држава, предузела све мере у циљу неширења нуклеарног оружја,

Кан, пак, каже да га не интересује мишљење страних влада и да је обавезан да одговара само својој влади, а не било ком странцу.

„Увек ћу бити поносан на оно што сам урадио за Пакистан”, рекао је у Исламабаду овај научник, којег Пакистанци сматрају за националног хероја, док га екстремистичке исламистичке организације славе као творца прве „муслиманске нуклеарне бомбе”.

У међувремену је министар спољних послова Пакистана шах Мехмуд Куреши рекао да је влада те земље успела да разбије Канову мрежу и да Кан нема више приступа пакистанском нуклеарном програму.

Међутим, Индија, САД, Израел и западне силе су забринуте због евентуалног Кановог утицаја на црно тржиште нуклеарне технологије и обнављања његове мреже сарадника. Потоњи страх је поткрепљен чињеницом да су прошле недеље после три године затвора, случајно или не, ослобођена два Швајцарца, браћа Марко и Урс Тинер, који су означени да су продавали Либији нуклеарну технологију из Канове лабораторије.

Осим тога, пре неколико месеци, још један кључни члан Канове нуклеарне мреже, Бухари абу Тахир Сајед је без много помпе пуштен из затвора у Малезији. „Тајмс ов Индија” преноси тврдње појединих извора да је напрасно нестао и Давуд Ибрахим, познат по томе што је своју организовану криминалну групу ставио у функцију Кановог црног нуклеарног тржишта.

Другим речима, основни елементи Канове нуклеарне мреже су слободни и способни за наставак рада, али за разлику од пре пет година, према оцени једног индијског аналитичара за тероризам, „сада није опасност од тога да ће Кан снабдевати друге владе него да ће његова помоћ бити на располагању антиамеричким и антииндијским џихадским групама, као што је Ал Каида”.

Вероватно предвиђајући овакав расплет, амерички Стејт департмент је прошлог месеца увео финансијске санкције великом броју Канових сарадника.

Н. Радичевић

------------------------------------------------------------

Мосад нишани Кана и његове сараднике

„Тајмс ов Индија” прогнозира да би Абдул Кадир Кан могао да буде на Мосадовој листи за одстрел, позивајући се на недавно објављену књигу о израелској тајној служби велшког писца Гордона Томаса. У овој књизи се наводи да је израелска тајна служба, после праћења кретања Канових сарадника у Саудијској Арабији и Ирану, Кана и његове колеге научнике преместио са листе за хапшење на листу за одстрел. Осим тога, Томас пише и да је Мосад јавио САД да је Кан са још једним нуклеарним научником Мурадом Касимом априла 2003. године путовао у Авганистан да се сусретне са Осамом бин Ладеном. Осим тога, овај аутор подсећа да је Баширудин Махмуд, један од научника у Кановом тиму, признао пакистанским истражитељима да се састао са Бин Ладеном и Мула Омаром, али да је, како је рекао, одбио њихов захтев за прављење прљаве бомбе.