Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СПЦ данас слави Благовести

Овај празник посвећен је најави арханђела Гаврила Пресветој Девици Марији о предстојећем рођењу Исуса Христоса
СПЦ данас слави Благовести
Део иконостаса Цркве Светог Авакума и Пајсија (Ј. Миловановић)

Српска православна црква данас прославља Благовести. Овај празник, уписан у црквеном календару црвеним словом, посвећен је најави арханђела Гаврила Пресветој Девици Марији о предстојећем рођењу Исуса Христоса.

Једанаесте године од боравка Пресвете Богородице у Јерусалимском храму, петнаесте године њеног живота, свештеници су јој рекли да, по закону, не може више да остане у храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Она им је одговорила да се посветила Богу и да жели да остане девојка до смрти не ступајући ни с ким у брак. 

Овај необичан захтев ставио је првосвештеника Захарију пред тежак задатак, који је захтевао мудро решење како би се испоштовали и закон и њена света жеља. Уследио је састанак на којем је одлучено да се окупи дванаест одабраних, безжених мушкараца из племена Давидова. Након молитвеног промишљања и уз божански знак, старање о Дјеви Марији и чување њеног завета поверено је праведном Јосифу из Назарета. Прелазак у Јосифов дом није значио промену њеног монашког начина живота, већ његов наставак у новој средини.

Тренутак када је вечност дотакла време и отпочела историју спасења

У тихој одаји Пресвете Дјеве, у тренутку док је њена пажња била усмерена ка речима пророка Исаије и нади у испуњење епохалног пророчанства о зачећу сина, појавила се небеска светлост. Архангел Гаврил, гласник божанске воље, ступио је пред њу носећи вест која је означила почетак новог доба.

„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом!“ – ове речи, забележене у Јеванђељу по Луки, биле су вест спасења људског рода и свеукупног обновљења творевине.

Благовест није само историјски догађај записан у светим књигама; она је суштински почетак обнове изгубљене хармоније између Творца и творевине. Симболика архангелског поздрава „Радуј се“ остаје као трајни подсетник да је суштина новозаветне поруке радост, љубав и спасење. Овај празник остаје трајни светионик наде, подсећајући сваку генерацију да је човечанство у том тренутку задобило своју највећу утеху и излаз из таме, кроз долазак Онога који је извор живота и истине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.