Београд јефтин, али за европске плате

Београд је најјефтинији град у региону и у просеку има најниже цене појединих производа, показало је истраживање Савеза економиста Србије. Анализирано је 28 производа у осам градова у региону – Београду, Љубљани, Сарајеву, Подгорици, Загребу, Софији, Букурешту и Будимпешти – у четири типа продавница, минимаркетима, супермаркетима, хипермаркетима и дисконтима. Према овом истраживању, које су потписали проф. др Драган Ђуричин и др Драган Лончар, главни град Србије има „потпуну ценовну конкурентност” у минимаркетима и хипермаркетима, а делимичну у супермаркетима и великим дисконтима, где се налази међу прва три града у региону.

– Београд има најниже цене у минимаркетима. Вредност корпе, која садржи 15 производа, код нас је мања од просечне у земљама у окружењу и износи 10,9 евра. У Загребу је најскупља и износи 16,07 евра – рекао је др Ђуричин, представљајући анализу јуче у Привредној комори Србије.

Према овим подацима, у минимаркетима у Београду цене чак 13 производа, међу којима су млеко, јогурт, јунеће, пилеће и свињско месо, хлеб, кромпир, уље, ниже су у Београду него у других седам градова у региону, док је само газирана минерална вода код нас готово двоструко скупља него у Љубљани, где је најјефтинија у региону.

У супермаркетима, у којима је цена корпе знатно испод просека и за 16 производа износи 18,33 евра, Београд је на другом месту, иза Будимпеште, која је јефтинија. Цена свињског бута у главном граду Мађарске је 4,95, у Београду 5,31, а у Загребу 7,79 евра. Пилеће месо је код нас 1,81, у Будимпешти 2,49, Љубљани 2,98, а у Загребу 3,36 евра по килограму. У овом формату трговине, показало је ово истраживање, неконкурентне су само цене јаја (1,14 евра за десет комада) и качкаваља, који код нас кошта 6,54 евра и за око три евра је јефтинији од најскупљег у престоници Хрватске, где кошта непуних десет евра по килограму.

– Цене у Београду су најповољније и у хипермаркетима. Цена наше корпе, у којој је 20 производа, знатно је испод просека свих градова, али има и најмању вредност у односу на сваки појединачни град и износи 30,32 евра. Чак шест производа – млеко, јогурт, пиво, кромпир, брашно и уље – код нас је најјефтиније. Међу три најјефтинија града смо по цени 15 од узоркованих 28 артикала. Само два производа, пиринач и качкаваљ, ценовно су неконкурентни – рекао је др Ђуричин.

Београд се, према овој анализи, добро котира и у категорији великих дисконта, где по ценама заузима треће место, иза Будимпеште и Букурешта. Четири производа су најјефтинија на нашем тржишту, док смо и у осталим категоријама конкурентни.

Савез економиста Србије у овом истраживању осврнуо се на поређење цена у Београду у односу на 24. мај, када је рађено слично истраживање, али у укупно девет градова, јер су тада биле обухваћене и цене у Скопљу. Тако је у последњих седам месеци на нашем тржишту дошло до пада цена у еврима за већину производа. Највише је појефтинило млеко – око 35 одсто, хлеб – 15 одсто и брашно – око 35 одсто.

(/slika2)Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга, изјавио је да он никада није мислио да је Београд најскупљи, него да је таква слика створена у јавности.

– Задовољан сам што је ово истраживање показало да је Београд конкурентнији од осталих градова у окружењу. Томе су допринели и произвођачи и трговци – рекао је Милосављевић, коментаришући истраживање Савеза економиста Србије.

Званичници ће, без сумње, бити задовољни овим истраживањем. Исто као и снабдевачи и трговци, али једно је поређење цена артикала у еврима, а сасвим друго наша скромна куповна моћ. Судећи по томе, Београд је скуп за оне који у њему живе, а јефтин за странце и њихова примања. Другим речима, било би добро да имамо европске плате и српске цене. Са 350 евра просечне зараде у Србији не можемо да доживимо цене домаћих производа као европски потрошачи са платама од 1.500 до две хиљаде евра.

Ђуричин је изразио бојазан да би оваква ситуација могла да доведе у питање профитабилност трговинских ланаца и њихових добављача, док су представници произвођача прокоментарисали да би јавности требало представити истраживање које показује произвођачке цене и њихов однос према ценама које плаћају потрошачи.

Драган Филиповић, директор Делта Макси групе, истакао је да су трговци смањили марже у последњих годину дана и да је ово истраживање показало да Београд није најскупљи град, како се то често у јавности говорило.

– Питање је како ће трговина и произвођачи опстати и да ли ће имати обртна средства за нове инвестиције и радна места – рекао је Филиповић.

На питање да ли нас чекају нова поскупљења, он је рекао да их неће бити, иако је до сада било више захтева, углавном од увозника.

Станка Чуровић, директор Меркатора у Србији, истакла је да је ово, између осталог, резултат ниске куповне моћи, али да, по њеном мишљењу, истраживању недостаје однос просечних зарада у односу на цене животних намирница.

Петар Богосављевић, из Покрета потрошача Београда, рекао је да ово истраживање не приказује стварне цене и стандард. Богосављевић је оценио да се могу ставити примедбе и на то који су производи обухваћени истраживањем, да је под великим знаком питања и покушај да се прати ниво цена изражен у еврима, јер је курс динара нестабилан.

Јелица Антељ