Једина помоћ промена статуса трофејног спорта

Војводина, као спортска регија, има много разлога да буде поносна на своју ватерполо причу. Сомбор је био први шампион Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921, да би успех поновио годину дана касније. После другог рата између 12 и 15 састава узимају учешћа на свим нивоима.

Појавом затворених базена деведесетих стварају се услови за несметани рад током читаве године и резултати стижу. Бечеј ствара моћан клуб који 2000. године постаје првак Европе. Војводина, посебно после распада, ДЗСЦГ постаје један од стубова српског ватерпола, стваралац сијасет врхунских играча попут браће Пијетловић, Митровића, Ћука, Рађена, Сора, женски тим овог клуба је непиркосновен годинама у Србији.

Данас Сомбор је више него симболично на ватерполо мапи, Бечеј је далеко од европских висина, Спартак успева да се одржи на површини на којој више нема ЖАК-а из Кикинде и зрењанинског Пролетера. У овим градовима затворени базени нису више у функцији и због тога трпе не само ватерполисти већ и други водени спортови. Поменимо на првенству до 18 година учествоваће само Војводина и Бечеј, код 16 Бечеј, Војводина 1 и 2, Борац Бањалука и Полет из Сомбора ван конкуренције који нема довољан број играча у годишту. Код играча до 12 година су присутни три састава Војводине (један је женски), Спартак, Младост и Полет (ван конкуренције).

Ватерполо је у Војводини као регији у великој кризи. Раде само базени у Новом Саду, Бечеју, Суботици и Футогу. Неусловни су у Сомбору, Панчеву, Врбасу, Сремској Митровици, док су, поновимо, ван функције Кикинда и Зрењанин, уз њих Сента и Ковин. О новим објектима у другим местима се и не размишља. Током лета могу да послуже чувени канал у Сомбору и језеро у Белој Цркви.

Када се разговара са ватерполо посленицима у Војводини од којих су многи ентузијасти, заљубљеници у овај трофејни спорт, одмах се чује да су финансије један од проблема. Локална заједница и поред великих жеља и напора успева да обезбеди трећину потребних средстава, преостале две трећине су увек под знаком питања, тешко остварљиве. Војвођанску скупштину чини 12 клубова.

Анализом, се види да само ВК Војводина испуњава програм такмичарског програма ВСС у све четири категорије . Делимично то успевају Бечеј и Спартак, појављују се, затим,  миксовани састави или учесници ван конкуренције, или их уопште нема.

Професионални стручни рад је само у Војводини, три клуба имају полупрофесионални док су сви остали у аматерском статусу. Све ово показује да је стање све теже, да долази до пада како у квантитету тако и у квалитету. Код сениора Војводина је члан Регионалне А лиге,  у српској "А" лиги су Спартак Патент ЦО, Бечеј и Младост. Од 27 српских клубова ( не рачунамо Борац из Бањалуке), само су четири из Војводине. Премало.

Јасно је Војвођанима да је ватерполо резултатима велики али реално мали, маркетиншки не много привлачан спорт.

– Имамо на свим нивоима врхунске резултате, репрезентација је са три узастопна олимпијска злата, са медаљама на свим Играма од 2008. године светски феномен. Држава је дала свој допринос спорту, увођењем националних признања али то клубовима много не значи. То није добро јер клубови стварају репрезентативце и уколико се база буде смањила, број квалитетних играча ће бити све мањи. Покрајина је само пример средине у којој је ватерполо у огромном проблему. Али да се не заваравамо, слично је и у другим срединама, проблеми су заједнички и захтевају исто решење за све.

У Војводини годинама иницирају покретање другачијег статуса ватерпола у систему српског спорта.

– Ватерполо мора да буде Спортски бренд Србије или спорт од националног значаја. Резултати су покриће за такав став, услови у којима овај спорт са свим својим медаљама егзистира су све тежи и тежи. Ако желимо да стварамо играче, достојне заменике садашњих асова и уколико хоћемо да и даље будемо у врху, држава мора да нађе начин да посебну пажњу поклони спорту који јој је донео толико радости – пише у радном материјалу ВК Војводине, који ће бити презентиран и на скорашњој седници Скупштине ВСС.