Раднице „Прераде” сигурна карика „Електропривреде Србије“

У „Електропривреди Србије” жене су присутне у свим сегментима производног процеса, раме уз раме са својим колегама. Тако је и у огранку „РБ Колубара”. Четири жене у сушари и сувој сепарацији у колубарској „Преради”, свакодневно померају границе и тихо руше стереотипе.

У сушари ради Биљана Алексић, руковалац пумпи отпадних вода. До њеног радног места долази се кроз полумрачне просторије, испуњене буком и мирисом влажне угљене прашине. Биљана ту ради већ скоро две деценије. Смену проводи у непрекидном обиласку и контроли. Како истиче, није лако, нарочито зими, када залеђене вентиле ручно одвија. За исти посао задужене су и њене колегинице Данијела Поповић, Весна Милојевић и Татјана Антић, у свакој смени по једна.

– Дух заједништва који влада у погону је оно што овај посао чини лакшим, а радни дан ведријим. Моје колеге су, пре свега, дивни људи. Труде се да ме поштеде оних најтежих послова кад год могу, преузимајући на себе већи терет како би ми олакшали – каже са захвалношћу Биљана Алексић.

Ван погона Биљана води испуњен породичан живот. Са 57 година она је поносна супруга, мајка две ћерке и сина, као и бака петоро унучади. Задовољна је што успешно усклађује сменски рад са породичним обавезама.

У Сушари је Снежана Вукић, предрадник на камионском утовару и мерењу сушеног угља. С импресивним радним стажом од чак 42 године са бенефицијама Снежана је, према речима њених колега, шармантна, омиљена у колективу. Првих 17 година као електротехничар радила је у електрорадионици, потом као руковалац камионске ваге, свакодневно мерећи и контролишући утовар угља. Пре шест година унапређена је на позицију предрадника.

– На почетку је све било тешко. Обим посла је велики, а темпо често неумољив. Иако физички није напоран, посао захтева брзу реакцију и решавање проблема у ходу – од сталне комуникације са надлежнима до вођења обимне документације – објашњава Снежана.

Биљана Живојиновић, висококвалификовани електричар, у својој 54. години има искуство од 37 година радног стажа, а њен професионални пут нераскидиво је везан за електрослужбу погона сува сепарација, у којој ради од самог почетка. Њен посао захтева стална дежурства, јер у погону нема места за грешке – сваки квар мора да буде отклоњен брзо како би процес текао неометано.

– Фокус је на прецизној контроли исправности електроопреме и одржавању сложених инсталација које покрећу целу производњу. Кад настане застој, колеге и ја први излазимо на терен. Посао је веома одговоран и непредвидив, јер кварови не бирају време. Током ремонта или хитних интервенција, радни дан се често растегне на две смене – објашњава Биљана.

Међутим, њена страст према занату не престаје на капијама суве сепарације. Већ дуже од две деценије Биљана је позната као вешт самостални мајстор који поставља инсталације, расвету и утичнице у новим објектима широм Лазаревца и Београда.

– На први поглед многима је необично да виде жену у овом послу, јер се традиционално сматра мушким. Ипак, сумња нестаје оног тренутка када виде са каквом прецизношћу и умећем рукујем брусилицом, шрафцигером, хилти бушилицом. Одувек сам желела да радим овај посао и будем самостална. Ниједан посао не може се радити квалитетно ако недостају воља, упорност и знање. Никада се нисам плашила рада на висини, ни тешких услова – каже Биљана.

Она није једина жена у електрослужби суве сепарације. И њене колегинице техничарке Слађана Милетић и Бојана Урошевић већ годинама успешно чувају енергетску стабилност погона. Присећајући се првих дана на послу, Биљана каже да се занат „крао” од старијих мајстора на терену, уз велико поштовање и колегијалност. Некада је она учила од старијих мајстора, а данас је искусни ментор који учи млађе колеге тајнама електричарског заната. Са осмехом на лицу и алатом у руци наставља да руши стереотипе доказујући да за правог мајстора границе не постоје.

После две деценије преданог рада као машински техничар Виолета Пантелић је пре неколико месеци преузела одговорну улогу предрадника у погону сува сепарација. Истовремено, она је прва жена на овој позицији у историји овог погона. Иако се и овај позив сматра мушким, Виолета је, како кажу њене колеге, својим радом показала да професионализам не познаје пол.

– Место предрадника носи већу одговорност, али суштина рада је остала иста. Осим свакодневног вођења извештаја, требовања и других административних послова, највећи део радног времена проводим у погону где обављам разна мерења, скицирања, надгледам исправност масивних машинских делова. Захтевно је јер радимо са тешком машинском опремом, често под отвореним небом, где нас од временских неприлика штите само кровне конструкције – рекла је Виолета.

На питање да ли као припадница нежнијег пола некада тражи помоћ колега, одговорила је да јој подршка и поштовање колега много значе.

– Они одлично знају колико је овај посао физички захтеван и кад год треба изађу у сусрет мени и колегиници Катарини Милићевић – захвална је Виолета.