Бонсаи тражи стрпљење

Уз мало труда и правилне неге, било која биљка са чврстим стаблом може да се узгоји као бонсаи. Ипак, неке биљке је јако тешко навићи на плитку посуду и ограничен раст. Због своје велике способности адаптације, најчешће се одгајају следеће врсте дрвећа и грмља: бор, чемпрес, камелија, азалеја, нар, фикус (тропски и медитерански) и кедар. Листопадне биљке: вишња, шљива, јавор, храст и кестен такође су јако повољне. Наоружајте се стрпљењем и прионите на посао. Потребно вам је: земља, посуда (тзв. бонсаи посуда), оштре баштенске маказе, бакарна жица различите дебљине, силиконски конац, оштар нож, клешта, пљоснати дрвени штапићи, биљка.

Бонсаи је целина биљке и саксије. Посуде су често уметничка дела за себе. Обично су плитке, неупадљиво глазиране, са ниским ножицама. Једино посуда за каскадни облик стабла треба да је висока и уска. Треба да истичу лепоту дрвета, али не да превише одвлаче пажњу посматрача.

Приликом избора супстрата немојте се строго држати рецептуре. Битно је да земља буде пропусна и да не садржи семе неких других биљака. Мешавина иловаче, песка и хумуса даће добре резултате, а може и комбинација баштенске земље и песка (20 одсто). Однос компоненти зависиће, пре свега, од врсте биљке коју садите. Више песка траже зимзелене биљке као нпр. клека и смрча, док неке воћке захтевају више иловаче... Земљу пре садње обавезно стерилишите на 150 степени Целзијуса око 20 минута.

На дно посуде обавезно поставите металну или пластичну мрежу преко отвора за воду. Затим нанесите дренажни слој шљунка па слој земље. Дрвце поставите у центар посуде и додајте земљу тако што ћете око кореновог врата направити мали насип, а на ободу оставити мали канал за заливање. Ако садите већи број биљака, највишу поставите на око 2/3 дужине од центра, а ниже садите ка центру и супротном ободу. Кроз доњи отвор за воду провуците бакарну жицу коју сте претходно спалили да добије загаситу боју. Жицом омотавајте дрвце и гране како бисте их усмерили на раст у жељеном облику. Немојте дозволити да се жица временом уреже у дрво јер то драстично умањује његову вредност и лепоту.

Бонсаи тражи редовно пресађивање. Млађе биљке (до 10 година) пресађујте сваке или сваке друге године, а старије пресађујте на сваких пет до шест година. Посуда нека буде иста или мало већа. Најповољнији период је у пролеће, непосредно пред почетак вегетације док дрвце мирује. У случају да је биљка оболела или прерасла посуду, пресадите је одмах, без обзира на време.

Тек засађену биљку немојте радикално орезати. Жељени облик формира се најмање неколико месеци. За прво обликовање крошње, гране режите по потреби уз стабло, и то увек одозго према доле. Оштрим ножем отклоните преостали патрљак и ожиљак ће бити једва приметан. Посебно је важно уклањање и скраћивање нових изданака у пролеће. Обавезно одстраните све гране које се укрштају или расту вертикално. Дакле, треба пазити да све гране на деблу буду подељене тако да се пружају слободно и да су по могућности наспрамне. Облик стабла ће доћи до изражаја ако се са предње стране, тј. са стране посматрача, буду налазиле орезане гране.

Поједине врсте неопходно је орезивати током целе године. Сталним уклањањем пупољака нових изданака временом ће се смањити величина листова, што је заправо и сврха овог начина узгоја. Не заборавите орезати корен. Зашиљеним дрвеним штапићем одстраните стару земљу око корена и бусен редукујте за трећину. Отприлике за толико скратите и јаче коренове жиле, а резове окрените ка доле. Једну или две јаче жиле оставите нешто дуже како би израсли нови коренчићи.

Одмах по садњи, биљку залијте меком водом у неколико наврата помало. Набавите кофу са решетком на отвору да бисте добили ефекат благе кише. Редовно заливајте и орошавајте свој бонсаи и не дозволите да се земља потпуно исуши пре заливања. Лети заливајте дрвце сваки дан помало, некад и у више наврата у случају јаке врућине. Тропске врсте траже често орошавање ради одржавања влажности. Зими дозволите да се земља осуши (не потпуно) па онда залијте са мало воде. То је, отприлике, једном седмично.